Specijalni tužilac Iljir Morina u završnoj reči naveo je da su tokom rata u Prizrenu u policijskoj stanici, koju je opisao kao „policijsku stanicu užasa“, vršena sistemska mučenja i ubistva albanskih civila.
„Neko je morao da preživi da bi svedočio o nehumanom postupanju, ubistvima i torturi. Policijska uniforma, koja je trebalo da štiti građane, zloupotrebljena je za zločine. Dokazano je da je Šaćir Lutvija delovao u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom i Ženevskim konvencijama“, rekao je Morina.
Tužilac je naveo da su svedoci bez sumnje identifikovali optuženog kao osobu sa mladežom ispod oka, poznatog pod nadimkom „Šaća“, i zatražio od suda da izrekne maksimalnu kaznu predviđenu zakonom.
„Sud bi takvom presudom pokazao da zločini ne mogu ostati nekažnjeni i da se ne mogu sakriti iza uniforme“, dodao je Morina.
„Sud ne može presuditi na osnovu mladeža“
S druge strane, advokatica Jovana Filipović, istakla je da tužilaštvo nije uspelo da dokaže krivicu njenog klijenta.
„Tužilaštvo nije dokazalo da je Lutvija bio inspektor, niti da je učestvovao u mučenju civila. Dostavili smo sudu rešenje o njegovom radnom mestu iz kojeg se vidi da je bio običan uniformisani policajac. Nema forenzičkih dokaza, medicinskih nalaza niti evidencije o privođenjima lica koja su navodno bila žrtve“, rekla je Filipović.
Dodala je i da su svedoci u postupku bili „usmereni da prepoznaju jedno lice sa mladežom na licu“, a da nijedan od njih nije mogao da precizira na kojoj strani se mladež nalazio.
Kako je dodala, postoji i izjava svedoka koji je rekao da je Šaćir tada bio plav i bez brkova, te da je mogao da postoji još neko lice sa mladežom na licu i brkovima.
„Imajte na umu jednu stvar, lice po imenu Ramadan Jakupi nije ubijeno od strane optuženog, fizičke povrede nisu dokazane, identifikacija je urađena na osnovu jedne fotografije, Šaćir je bio u uniformisani policajac i radio u prizemlju, nema dokaza da su optuženi civili. Nema dokaza da je bio inspektor, ali je dokazano da je bio šef smene, morao je imati u formu. Imajući u vidu sve ove činjenice, sigurna sam da mirne savesti možete doneti oslobađajuću presudu, jer sud ne može osuditi nekoga na osnovu mladeža na licu“, rekla je Filipović.
„Ja sam sigurna da mirne savesti možete da donesete oslobađajuću presudu. Sud ne može presuditi na osnovu pretpostavki“, zaključila je ona.
„Nisam kriv“
Optuženi Šaćir Lutvija u završnom obraćanju sudu ponovio je da nije kriv.
„Ne osećam se krivim, da sam nešto uradio ja ne bih bio na ovim prostorima, ja sam živeo na Kosovu, da sam nešto uradio ja bih pobegao sa Kosova. Svi ovi navodi koji se stavljaju meni na teret nisu tačni, meni je žao što se to desilo ako se desilo to tim ljudima ali nisam ja taj čovek koji je naneo zlo tim ljudima. Ja sam rekao da nikada to ne bih uradio ni iz ljudski,h moralnih ni verskih pobuda. Ja sam njima pomagao svima a najviše Albancima zbog čega sam imao posledice kod svih starešina. Ja sam među Albancima rođen, živeo sam sa njima, u školu sam išao sa Albancima i 26 godina sam proveo u službi sa njima“, rekao je Lutvija.
Postupak vođen nezakonito
Advokatica Filipović je nakon ročišta izjavila da očekuje oslobađajuću presudu, jer, kako je navela, „tužilaštvo nije dokazalo nijednu tvrdnju iz optužnice“.
„Nakon svih izvedenih dokaza sigurni smo da Specijalno tužilaštvo Kosova nije moglo da dokaže apsolutno nijednu tvrdnju koja se tiče krivice optuženog. Sa druge strane, mi kao odbrana, iako teret dokazivanja nije bio na nama, dostavili smo sudu svu neophodnu dokumentaciju koja se tiče toga da Šaćir nikada nije bio inspektor u policiji, već da je radio kao običan uniformisani policajac. U tom pravcu izneli smo i naše dokaze i saslušani su svedoci i tužilaštva i nas kao odbrane. Nadamo se da će Sudsko veće prilikom odlučivanja, sve činjenice koje smo naveli, uzeti u obzir, i ceniti pravilno i zakonito, kako bi se donela jedna ispravna presuda, a ne kao što smo i do sada imali prilike da vidimo, da te presude nisu bile u skladu sa dokazima koji su izvedeni tokom pravnog postupka“, rekla je Filipović.
Kako je dodala, postupak je od samog početka tekao loše.
„Videlo se da su svi svedoci bili usmereni da pokažu samo tu jednu jedinu fotografiju lica sa mladežom koje ih je navodno maltretiralo u policijskoj stanici u Prizrenu. Ukoliko se iz opisa lica koje su dali svi svedoci jedino može zaključiti to da je zajedničko to da spominju da je lice imalo mladež, da se onda predstavlja zapisnik o identifikaciji osumnjičenog lica, upravo ta osoba sa mladežom na licu, onda postupak nije mogao da bude sproveden u skladu sa zakonom, a svi svedoci su bili usmereni upravo na to da pokažu tu jednu fotografiju lica koje je imalo mladež na licu. Sa druge strane, kada su svedoci saslušavani u sudnici na pitanje odbrane na kojoj strani lica se mladež nalazio, niko od njih nije umeo da ponovi“, dodala je Filipović.
Šaćir Lutvija se nalazi u pritvoru od oktobra 2023. godine. Optužnicom se tereti da je tokom 1998. i 1999. godine u Prizrenu počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva, što on negira.
