Sagovornica Kontakt Plusa smatra da su najveće greške građana, verovanje u vest, bez prethodne provere.
Poseban problem je, kaže Vujisićeva, zloupotreba veštačke inteligencije, koja je naprosto eksplodirala, ne samo kod nas, već u čitavom svetu.
„Treći problem je verovanje društvenim mrežama, koje jesu jako brze. Ljudi tamo mogu da dođu do informacija, ali je neophodan oprez, zato što se najčešće u stvari na tim mrežama plasiraju informacije koje, nažalost, nekada i ozbiljni mediji koriste kao izvor informacija i kao nešto što je relevantno“, upozorava ona.
Kontakt Plus je pitao građane u Severnoj Mitrovici, da li su nekada pročitali neku vest, u koju su poverovali, a ona se ispostavila kao lažna. Anketirani kažu da su se našli u ovakvoj situaciji.
„Jesam. Poverovao sam, zato što oni kada izbace u tom trenutku poverujem a posle toga kada vidim da ta vest ispadne da nije tačna, onda tek tada vidim zašto sam se nervirao“, kaže jedan od anketiranih građana.
Proveravanje vesti je važno, kako bi izbegli lažne vesti.
Vujisićeva navodi da svaka dezinformacija može da napravi problem sa tragičnim posledicama.
„Na Kosovu se priličan broj puta desilo da je upravo tako što su plasirane neke dezinformacije došlo do sukoba, bilo je mrtvih, bilo je ranjenih, tako da je tu neophodno da novinari i urednici bukvalno svakodnevno budu na oprezu šta će plasirati preko svojih medija“, smatra ona.
Ponekad je dovoljno samo da kratko zastanemo pre deljenja vesti. Medijska pismenost počinje od osnovnog pitanja – da li je ovo zaista tačno. Proveri pre nego što podeliš.
