Mehmeti je navela da su tokom eksperimenata za potrebe studije testirani odgovori tri četbota – ChatGPT-a, kineskog DeepSeek-a i ruskog Alice-a na osetljiva pitanja o Kosovu, Zapadnom Balkanu i globalnim konfliktima. Tom prilikom su uočene značajne razlike u odgovorima u zavisnosti od lokacije sa koje je upit postavljen.
„Testirali smo ova tri upita kroz eksperiment i videli smo različite odgovore na iste upite u različitim zemljama. Dakle, bio je drugačiji odgovor na Kosovu, drugačiji u Crnoj Gori, drugačiji u Severnoj Makedoniji, u Sarajevu, u Bosni, u Srbiji i u Albaniji“, kazala je ona.
Jedan od ključnih nalaza ovog istraživanja je onaj da algoritamska neutralnost u praksi ne postoji. Modeli veštačke inteligencije su rezultat izbora ljudi i institucija koje odlučuju koje će podatke koristiti za njihovo treniranje.
„Neutralnost je gotovo nemoguća. Zato što čak i kada imamo neke informacije, bilo od LLM-ova, bilo od četbotova, neko je te podatke uneo i oni su izabrali šta će da unesu. Dakle, i dalje je nemoguće biti neutralan. I dalje birate šta želite da unesete i šta želite da pokažete publici, koje informacije treba da im kažete“, navela je Mehmeti.
Istraživanje Hibrid.info je pokazalo i da svi analizirani četbotovi imaju određeni stepen pristrasnosti. Ruski četbot Alice se izdvojio po većem broju odbijanja odgovora. To naročito primetno kada su u pitanju teme povezane sa Ukrajinom i Krimom.
Proveriti više kredibilnih izvora
Govoreći o načinu na koji publika koristi veštačku inteligenciju, Mehmeti upozorava da je posebno rizično oslanjati se na četbotove kao jedini izvor informacija. To naročito važi za mlade ljude, odnosno politički osetljive teme.
Kako četbotovi oblikuju istinu: Veštačka inteligencija i borba za narative na Zapadnom Balkanu
„Veštačka inteligencija postaje jedan od glavnih izvora informacija i koliko god da nam pomaže, sa druge strane je veoma rizično kada se veštačka inteligencija uzima kao jedini izvor. To je jedan od problema, jer neki ljudi jednostavno postave pitanje, dobiju odgovor i uopšte ne proveravaju da li je to tačno ili ne. Tako da je ona korisna, ali je i opasna ako se ne koristi na pravi način“, kazala je Hurije Mehmeti.
Prema njenim navodima, neophodno je zajedničko delovanje medija, akademske zajednice i kreatora politika, kako bi se obezbedilo odgovorno i bezbedno korišćenje veštačke inteligencije u informisanju javnosti.
Ukratko, iako su rizici realni, važno je razumeti da su četbotovi sredstvo moći, ali i alat znanja. Kao i obično, u ovakvim situacijama, problem nije u tehnologiji, već u netransparentnosti, načinu korišćenja i odsustvu kritičkog odnosa korisnika. Četbotovi ne „lažu“ sami po sebi, ali mogu sistematski da iskrivljuju stvarnost ako im se bezrezervno veruje.
Više o ovoj temi možete pogledati u podkastu Kim radija.
