Srbija je, kako se navodi u izveštaju, uz Gruziju i Tursku, zemlja s najvećim brojem fizičkih napada tokom protesta, a napadi su uglavnom dolazili od policije i pristalica vladajuće stranke. Najviše ovakvih napada zabeleženo je na protestu 28. juna u Beogradu, preneo je UNS.
„Prekomerna upotreba sile od strane organa reda predstavljala je ozbiljnu opasnost po bezbednost novinara, pri čemu su policajci reagovali ili neaktivnošću ili direktnim nasiljem i samovoljnim hapšenjima“, ističe Platforma Saveta Evrope.
Kao primer napada pristalica vladajuće stranke naveden je onaj koji je doživeo novinar BIRN-a Saša Dragojlo.
S druge strane, u Srbiji su novinarke u velikoj meri bile izložene rodnom nasilju. Kao primer navedene su pretnje Kristini Demeter Filipčev sa portala Bečejski mozaik, kojoj je prećeno silovanjem zbog objave kojom je najavila minut ćutanja za žrtve tragedije u Novom Sadu.
Špijunski softveri na telefonima novinara i drugi pritisci
Osim fizičkih i verbalnih napada, zabeleženi su i slučajevi nezakonitog nadzora nad novinarima, u kojima se posebno ističu Srbija i Italija.
„Špijunski softver predstavlja ozbiljan upad u komunikaciju novinara, posebno s njihovim poverljivim izvorima. Sam strah od njegovog postojanja stvara atmosferu nepoverenja koja podriva istraživačko novinarstvo“, navodi se u izveštaju.
Platforma za bezbednost novinara podseća da Evropski zakon o slobodi medija, koji je u potpunosti stupio na snagu u avgustu 2025. godine, izričito zabranjuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara.
Kao još jedan vid gušenja slobode medija navedena su otpuštanja novinara u Srbiji nakon što su podržali proteste.
Konkretni primeri nepravednih otkaza zabeleženi su u Euronews Srbija, ELLE Srbija, Večernjim novostima i Politici. Ovakvi slučajevi evidentirani su i u Italiji i Švajcarskoj.
Generalni sekretar EFJ Rikardo Gujeres, na današnjem predstavljanju izveštaja, posebno je izdvojio slučaj italijanske novinarke otpuštene jer je Evropskoj komisiji postavljala legitimna pitanja o sukobu u Gazi.
Vlast se meša u rad javnog servisa i drugih medija
Kada je u pitanju nezavisnost javnog servisa, Monitor medijskog pluralizma za 2025. godinu pokazao je, kako se napominje, da 11 od 32 proučavane zemlje nema politički nezavisnog javnog emitera. Prema ovom izveštaju, Srbija je nakon Mađarske, Malte i Turske, a uz Slovačku, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Hrvatsku, Poljsku, Grčku, i Rumuniju, zemlja u kojoj se vlast najviše meša u uređivačku politiku javnog servisa.
U Srbiji su identifikovani i visoki rizici u pogledu koncentracije medijskog tržišta pod sve većom stranačko-državnom kontrolom.
Navedeno je i da je postupak odabira članova Saveta Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) ponovo sproveden uz manjkavosti, lišen neophodne transparentnosti i nezavisnosti.
Mnogobrojni napadi na N1
Novinari i mediji često su predstavljani kao neprijatelji države, čemu su doprinele izjave visokih funkcionera – uključujući predsednika Aleksandra Vučića i ministra informisanja Borisa Bratine. Taj neprijateljski odnos posebno je dolazio do izražaja u slučaju televizije N1.
„Vučić je javno ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, koji je više puta bio meta homofobičnih komentara na internetu“, navodi se u izveštaju.
Ističe se da je nakon što je predsednik rad N1 izjednačio s „čistim terorizmom“, redakcija primila pismo s pretnjom napadom „u stilu Šarli Ebdoa„. Ova redakcija putem interneta dobija i svakodnevne pretnje smrću.
„Pretnje su upućene i zaposlenima u Novoj, Danasu, Radaru i Brankici Stanković iz Insajder TV-a, a novinari poput Nenada Kulačina, Marka Vidojkovića i Dinka Gruhonjića bili su na meti zajedno sa njihovim porodicama. Počinioci retko bivaju privedeni pravdi“, piše u ovom izveštaju.
Naveden je i primer hapšenja novinara KTV-a Aleksandra Dikića, kome je pretresena kuća pod optužbom za „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka“.
Napadi na novinarska udruženja
Na udaru su bila i novinarska udruženja, piše u izveštaju.
Novoosnovana Asocijacija novinara Srbije (ANS) etiketirala je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) kao organizaciju koja „podržava organizatore pobune“, i to nakon što je NUNS novinarima na protestima podelilo zaštitnu opremu.
Platforma Saveta Evrope navela je i da je „provladini tabloid Informer TV objavljivao poverljive finansijske podatke u nastojanju da diskredituje ovo udruženje“.
