Četiri dana ostalo je do najavljene pune primene zakona o strancima i vozilima na Kosovu, koji bi mogli značajno da utiču na svakodnevni život Srba.
Puna primena zakona o strancima i vozilima na Kosovu se očekuje posle 15. marta, što izaziva zabrinutost među Srbima koji nemaju kosovska dokumenta. Ipak, koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, Dragiša Mijačić, rekao je u razgovoru za RTS, da ne očekuje drastične mere poput masovnog proterivanja stanovništva, već pre svega administrativne posledice.
Mijačić ističe da primena ovih zakona nije među glavnim političkim temama u Prištini.
„U političkim debatama na Kosovu gotovo da se i ne pominje primena zakona o strancima i vozilima. Za tamošnje političke stranke to je pitanje redovne primene zakona“, kaže Mijačić.
Prema njegovim rečima, javnost u Prištini mnogo više je usmerena na institucionalnu krizu nakon odluke predsednice privremenih institucija Vjose Osmani o raspuštanju parlamenta, koju je Ustavni sud privremeno stavio van snage.
Zbog takve političke situacije, poseta evropske komesarke za proširenje Marta Kos Prištini je odložena.
Puna primena zakona od 15. marta
Mijačić podseća da je primena zakona formalno počela 15. januara, ali su prva dva meseca bila namenjena informativnoj kampanji.
„Od 15. marta očekuje se puna primena zakona, ali to ne znači da će se dogoditi scenariji kojih se građani plaše“, navodi on.
Kako ističe, najčešća posledica može biti novčana kazna za one koji ne ispunjavaju administrativne obaveze.
„Neće se desiti da neko 16. marta bude isteran iz svoje kuće ili deportovan. U najgorem slučaju može se dobiti prekršajna kazna“, kaže Mijačić.
Strahovi građana i problem sa dokumentima
Mijačić dodaje da je strah među ljudima na terenu veliki jer mnogi Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji nemaju kosovska dokumenta.
Razlog za to, kako navodi, često nisu politički stavovi već administrativne prepreke.
„Dešava se da kosovske institucije ne prihvataju dokumenta iz bolnica u centralnoj Srbiji. Tako imate slučajeve da u istoj porodici jedno dete ima kosovska dokumenta, a drugo nema“, objašnjava Mijačić.
Radna grupa u Prištini, dodaje, trebalo bi da se bavi upravo tim kategorijama stanovništva i pronađe način da im omogući dobijanje dokumenata.
Diskreciono pravo policije
Još jedna nepoznanica je način na koji će se zakon primenjivati u praksi.
„Ovaj zakon primenjuje policija, što znači da u mnogim situacijama ostaje na proceni policijskog službenika da li će izreći kaznu ili upozorenje“, kaže Mijačić.
On dodaje da se još ne zna da li će kontrole biti češće na administrativnim prelazima ili unutar samog Kosova.
Pritisak na institucije srpske zajednice
Poseban izazov, prema njegovim rečima, može nastati za institucije koje funkcionišu u sistemu Srbije, pre svega Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
„Problem može nastati jer deo profesora nema kosovska dokumenta, što može uticati na njihov radni status“, pojašnjava Mijačić.
Podseća da je pitanje statusa univerziteta pre svega u nadležnosti Srbije, jer je reč o državnoj obrazovnoj instituciji.
Govoreći o reakciji međunarodne zajednice, Mijačić kaže da Evropska unija podržava primenu zakona o strancima jer je on deo pravila koja su povezana sa bezviznim režimom.
Šta će biti 15. marta
Ipak, Mijačić poručuje da građani ne treba da očekuju dramatičan razvoj događaja.
„Petnaesti mart neće biti dramatičan dan. Neće biti masovnih proterivanja niti naglih i drastičnih mera“, naglašava Mijačić.
Kako dodaje, važno je da se problemi rešavaju sistemski i da se pronađu održiva rešenja za institucije poput zdravstva, obrazovanja i univerziteta, koje su od ključnog značaja za opstanak srpske zajednice na Kosovu.
