Apel se, poručuju iz NVO CASA, zasniva na pravnoj i javnopolitičkoj analizi koju je ova organizacija sprovela u saradnji sa nezavisnim pravnim ekspertima, a koja, kako su saopštili, „procenjuje potencijalne posledice pune primene ovih zakona po pripadnike srpske i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu“.
Iz NVO CASA upozoravaju da bi neposredna istriktna primena ovih zakona mogla dovesti do „ozbiljne pravne nesigurnosti“, rizika po ljudska prava i značajnih poremećaja u svakodnevnom životu.
„Naročito za osobe koje godinama žive i rade na Kosovu bez dokumenata izdatih od strane kosovskih institucija. CASA takođe ističe da bi ove restrikcije mogle imati šire društvene posledice, uključujući potencijalne prekide u pružanju zdravstvenih i obrazovnih usluga unutar srpske zajednice“, poručili su.
Prema analizi ove organizacije, posebno se otvara pitanje dugogodišnje administrativne tolerancije kosovskih vlasti prema ulasku, boravku, zapošljavanju i korišćenju vozila od strane osoba koje poseduju dokumenta izdata od strane Republike Srbije.
„Tokom više od jedne decenije mnogi pojedinci su otvoreno živeli i radili na Kosovu, uključujući i u sektorima zdravstva, obrazovanja i drugih javnih usluga, bez suočavanja sa administrativnim sankcijama“, navodi se u saopštenju.
Istovremeno, poručuju da međunarodni pravni standardi i praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuju na to da vlasti ne mogu zanemariti dugotrajni de fakto boravak pojedinaca kada je takav status bio poznat, tolerisan ili faktički prihvaćen.
„Relevantni pravni principi obuhvataju zabranu preteranog formalizma, načelo pravne sigurnosti i zaštitu legitimnih očekivanja, koji štite pojedince koji su se oslanjali na ustaljene administrativne prakse“, navode iz CASA.
Sa druge strane, organizacija je, na osnovu terenskih zapažanja i informacija dobijenih od pogođenih pojedinaca, identifikovala više kategorija osoba koje bi mogle biti naročito pogođene primenom ovih zakona.
„Među njima su osobe sa nerešenim građanskim statusom ili sa dugotrajnim boravkom na Kosovu bez dokumenata izdatih od strane kosovskih institucija, osobe koje su u braku sa nosiocima kosovskih ličnih dokumenata, pojedinci koji se nalaze u postupcima verifikacije građanskog statusa, zdravstveni radnici, univerzitetski profesori i zaposleni u javnim službama, studenti, interno raseljena lica, povratnici, kao i drugi složeni slučajevi koji zahtevaju pristup procedurama za regulisanje statusa“, navode iz ove NVO.
Takođe, dodaju, obuhvaćeni su i pojedinci koji su se tokom dužeg vremenskog perioda oslanjali na administrativnu toleranciju u vezi sa korišćenjem vozila registrovanih uz dokumentaciju izdatu od strane Srbije.
NVO CASA ističe da su mnogi od identifikovanih izazova povezani i sa pitanjima koja se razmatraju u okviru Briselskog dijaloga uz posredovanje Evropske unije, te smatra da bi deo ovih pitanja trebalo rešavati upravo u tom okviru.
U međuvremenu, organizacija je predložila i niz privremenih praktičnih mera, među kojima je privremeno izuzeće pogođenih pojedinaca od pune primene zakona, uspostavljanje tranzicionog pravnog režima, obezbeđivanje pristupačnih administrativnih procedura i izdavanje privremenih potvrda, omogućavanje lokalne dostupnosti ovih procedura, kao i obustavu kaznenih mera.
„Cilj ovih koraka je zaštita ljudskih prava, smanjenje neposrednih poremećaja i stvaranje prostora da nadležne institucije razviju održiva rešenja“, poručili su.
Iz NVO CASA su ujedno uputili poziv međunarodnim akterima, nadležnim institucijama i drugim zainteresovanim stranama da hitno razmotre predložene mere i podrže napore usmerene ka pronalaženju održivih i pravičnih rešenja za osobe koje bi mogle biti pogođene primenom ovih zakona, naglasivši da posebnu pažnju treba posvetiti osobama koje imaju dugotrajan de fakto boravak na Kosovu.
„Analiza zaključuje da bi neposredna i potpuna primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima bez zaštitnih tranzicionih mera mogla da potkopa navedene pravne principe i izloži pogođene pojedince rizicima poput ograničenja boravka, zapošljavanja, slobode kretanja i pristupa osnovnim uslugama“, zaključi su u saopštenju.
Civilno društvo ne želi da učestvuje u simulaciji dijaloga o primeni zakona o strancima i vozilima
