Međutim, Ljeart Hodža dodaje da, ukoliko Ustavni sud u svom mišljenju oceni da je Aljbin Kurti u pravu kada kaže da je potez Vjose Osmani da objavi dekret o raspuštanju Skupštine i zahteva vanredne izbore sporran, onda će imati još dodatnih 59 dana roka da nađe glasove za predsednika Kosova.
“Ali pošto ih do sada nije našao, i pošto sumnjam da LDK može te glasove da obezbedi, a PDK je prilično jasan u tome da želi izbore i da neće da glasa ni za jednog partijskog kandidata za predsednika Republike, onda je 90% sigurno da idemo na nove izbore. Sada samo zavisi od Ustavnog suda kada idemo na nove izbore”, kaže Hodža za Radio Kim.
Ustavni sud uveo privremenu meru u vezi sa dekretom Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine
Hodža smatra da je deseti saziv Skupštine Kosovo propustio da obavi svoj najjednostavniji i najosnovniji zadatak, a to je da izglasa predsednika. To, kako kaže, pokazuje da su za to nesposobni.
“To su promašili – nisu ispoštovali rok od 30 dana pri isteku mandata. Sada je manje važno kada idemo na izbore, a važnije je da građani znaju da tih 120 narodnih poslanika nije sposobno da izglasa novog predsednika Republike i da zbog njihove nesposobnosti imamo ovu situaciju u kojoj smo sada”.
A ta situacija je da će građani Kosova, po svemu sudeći, ići na izbore po peti put za godinu i po dana.
“Najveći problem je u tome što je i kada je bila blokada oko Aljbulene Hadžiju, a i sada oko Vjose Osmani, rasprava išla u pravcu toga da li je Aljbulena bolja od Dimalja Baše ili od nekog drugog kandidata. Sada pričamo da li je Vjosa Osmani bolja od Gljauka Konjufce ili zašto su se Vjosa i Albin posvađali…”.
“Svađa oko administracije Tramp 2”
Ljeart Hodža kaže da su se nekadašnji bliski partneri posvađali zbog stavova odlazeće predsednice u spoljnoj politici.
“Uglavnom u odnosima Kosova i SAD. A kada kažem SAD, mislim na administraciju Tramp 2. Ljudi se verovatno sećaju da su Vjosa Osmani i Albin Kurti zajedno bili na sastanku sa Entonijem Blinkenom i nisu ispunili gotovo ništa od onoga što su Blinken-u obećali. Nakon toga nije bilo sastanaka na visokom nivou – ni za Vjosu Osmani, ni za Albina Kurtija. Posle toga imali smo Defender 23, gde su Kosovske bezbednosne snage bile isključene. Zatim smo imali manjak sastanaka, pa suspenziju Strateškog dijaloga. Ali u poslednje vreme svi smo svedoci ponovnog približavanja Vjose Osmani i Donalda Trampa, i sada ove priče oko Palestine, inicijativa i slično”.
Ono što, međutim, zabrinjava, kaže Hodža, je činjenica da nijedna od pet vodećih kosovskih partija nije izkazalo mišljenje o tome “kakav nam predsednik treba”.
“Niko ne govori o nekom konceptualnom pitanju. Da li nam treba predsednik koji je u stanju da popravi imidž u spoljnoj politici? Da li nam treba predsednik koji će raditi na pomirenju i smanjenju polarizacije u društvu, da se pronađu neke zajedničke vrednosti celog kosovskog društva? Ili nam treba predsednik koji će se fokusirati na dve ili tri stvari – možda vojska, NATO ili nešto treće? Niko nije pričao o konceptu predsednika Republike. Svi pričamo da li valja Vjosa, da li valja Gljauk, da li valja ovaj ili onaj, i pričamo o tome ko može da ima 80 glasova u Skupštini, a ne ko treba da predstavlja ovaj narod i interese i vrednosti tog naroda”, kaže on, dodajući da se sve svodi na vrlo uske, partikularne interese nekolicine ljudi.
Izlaznost će biti manja
Podsetimo, na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio je 51% glasova. Sledi Demokratska partija Kosova sa 21%, Demokratski savez Kosova sa 13% i Alijansa za budućnost Kosova sa 5%. Na pitanje da li bi Kurti mogao da ponovi uspeh decembarskih izbora, Hodža kaže da je neizvesno, ali da veruje da će izlaznost biti manja.
“Ne znam da li će se Kurti ili njegovi birači razočarati više nego birači drugih partija. Ali ono što, prema mom iskustvu, mogu da tvrdim jeste da će izlaznost opasti. Sumnjam da prosečan Kosovar može pet puta da ide na izbore za godinu i po dana. Mislim da će ljudi najzad shvatiti da se političari jednostavno rugaju integritetu, inteligenciji i pristojnosti građana. Opet kažem – prosečan Kosovar, ako nije radikalno posvećen jednoj partiji ili ideologiji, verovatno jednostavno neće izaći na izbore. Mislim da ta kritična masa postoji. Ima mnogo ljudi koji nisu zadovoljni, nije im drago to što vide, a nemaju druge opcije. Može da ti se ne sviđa Kurti, ali jednostavno nećeš da glasaš za PDK ili LDK iz nekih istorijskih razloga”.
Veruje da će se na narednim izborima videti kolika je procentualno “kritična masa” i da li postoji prostor za neku novu političku alternativu, odnosno potpuno novi politički pravac.
“Ali mislim da će prvi korak ka stvaranju novih političkih ideja biti manja izlaznost ljudi na izbore. Jednostavno sumnjam da možemo opet imati 950 hiljada ili milion glasova kao na prošlim izborima. Taj broj će biti znatno manji. A ako je to 10 ili 12% manje, to je već dovoljno dobar signal da postoji latentna masa od 10, 12 ili 15% ljudi koji se ne osećaju predstavljeno od strane bilo koje od postojećih političkih partija”.
“Kad god da se vrati – Tači će se vratiti kao heroj i izmešaće karte”
Komentarišući nedavnu izjavu Ričarda Grenela – “Bog nas priprema za Tačijev povratak”, Hodža kaže da “ šta god da je Grenel javno rekao – to nije pomoglo nijednom od njegovih prijatelja”.
“To je sigurno. Nije pomogao ni Tačiju, ni ostalima kada se javno oglašavao o nekim temama. Bilo kako bilo, kad god se Tači bude vratio – a postoji realna mogućnost da se vrati poslednji, da se ova trojica vrate pre njega – on će se vratiti kao heroj, bez daljeg. Istovremeno, svi smo svesni da PDK mnogo više iščekuje Tačijev povratak, nego Veseljijev. To je takođe tačno. Nije to zvanično rečeno, ali se do tog zaključka može doći jer Tači daje signale da će se agresivno baviti politikom kada se vrati, dok Veselji takve signale iz Haga nije slao. To su dva razloga. Treći je naravno to što PDK pokušava, kroz direktno angažovanje – i na protestima i u Skupštini kroz razne inicijative – da Tačija kao političku figuru i kao političko nasleđe održava u životu. Što je sasvim legitimno”.
Istovremeno, kaže on DSK (LDK) i dalje pokušava da dobije glasove pozivajući se na pokojnog Ibrahima Rugovu. “A čoveka nema već 20 godina. Tači je i dalje živ, biće aktivan kada se vrati, tako da je to sasvim legitimno što PDK radi. Ali da tvrdimo da je sve ovo neki scenario kako bi se on vratio na mesto predsednika – mislim da je to čak i za Grenela malo previše, više u domenu teorije zavere. Ne bih ulazio u to. Ali da će se karte ponovo izmešati kada se on vrati – to je izvesno”, zaključuje Ljeart Hodža.
