Sudsko veće odlučilo da su Spasojević, Tolić i Maksimović krivi za događaje 24. 9. 2023. u Banjskoj zajedno sa ostalim učesnicima grupe koja je u bekstvu.
„Da bi destabilizovali ustavni poredak, teškim naoružanjem pokušali su da otcepe sever Kosova i pripoje ga Republici Srbiji, a kao rezultat ubijen je policajc Afrim Bunjaku“, navedeno je.
Na ovu presudu je dozvoljena žalba u roku od 30 dana.
Izricanje presude u Osnovnom sudu u Prištini pratilo je ogromno interesovanje novinara.
Suđenje u slučaju „Banjska“: Šta se dogodilo i kome je suđeno?
Slučaj „Banjska“ jedan je od najozbiljnijih bezbednosnih incidenata na Kosovu u poslednjih nekoliko godina. Dodatno je produbio političke i bezbednosne tenzije između Prištine i Beograda.
Incident se dogodio 24. septembra 2023. godine u selu Banjska, u opštini Zvečan. Tada je naoružana grupa Srba blokirala put i sukobila se sa pripadnicima Kosovske policije. U razmeni vatre najpre je ubijen jedan policajac, a kasnije su stradala i trojica napadača.
Kosovske vlasti su incident odmah okarakterisale kao teroristički napad. Navedeno je da je reč o organizovanoj i dobro naoružanoj grupi koja je „pokušala da odvoji severni deo teritorije Republike Kosovo, odnosno opštine naseljene srpskom većinom, i da ovaj deo teritorije pripoji Republici Srbiji“.
Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv ukupno 45 osoba, tereteći ih za krivična dela povezana sa terorizmom, ugrožavanjem ustavnog poretka i teškim krivičnim delima protiv bezbednosti.
Ipak, pred sudom u Prištini vođen je postupak samo protiv trojice optuženih koji su dostupni kosovskom pravosuđu: Dušana Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića. Ostali optuženi su van domašaja lokalnih institucija.
Tužilac Naim Abazi je za trojicu uhapšenih zahtevao od sudskog veća izricanje maksimalne kazne predviđene kosovskim zakonom – doživotnu robiju. Sa ovim su se složili i advokat porodice ubijenog policajca, ali i zastupnici njegovih kolega ranjenih u Banjskoj. Zahtevana je i isplata materijalne štete oštećenima.
U centru pažnje javnosti je i bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je nakon događaja preuzeo odgovornost za organizaciju grupe. On, međutim, nije dostupan pravosudnim organima u Prištini.
U međuvremenu je 17. aprila 2026. godine uhapšen Stefan Radulović (33) koga su predstavnici kosovskih vlasti momentalno doveli u vezu sa slučajem „Banjska“. Njemu je odmah po hapšenju određen pritvor od 30 dana. Na saslušanju se branio ćutanjem. Radulovićevo ime se ne pojavljuje na spisku okrivljenih u aktuelnoj optužnici podnetoj u slučaju „Banjska“.
Evropska unija i NATO su više puta pozivali na potpunu istragu i odgovornost za sve umešane, naglašavajući značaj vladavine prava i stabilnosti regiona.
Istovremeno, zvanični Beograd osporava kvalifikaciju događaja kao terorističkog čina, insistirajući na drugačijem tumačenju okolnosti i odgovornosti, što dodatno opterećuje politički dijalog između Beograda i Prištine.
