Idealna situacija je kada Prvi maj može da se poveže sa vikendom, pa je ovaj praznik ujedno i prilika za kratko putovanje, piše Nedeljnik.
Nezainteresovani za „beg“ iz grada ili skupe smeštaje najčešće se, pak, opredeljuju za izlete na otvorenom i roštiljanje sa prijateljima ili porodicom.
Međutim, tradicija okupljanja u prirodi od ranih jutarnjih časova u našem delu sveta ne datira od ustanovljavanja Prvog maja kao praznika.
Nekad đurđevdanski, danas prvomajski uranak
Ovi običaji u našem narodu rasprostranjeni su od obeležavanja đurđevdanskog uranka – kada su porodice svake godine 6. maja, na Đurđevdan, odlazile na izlete pokraj vode, pevali hrišćanske i tradicionalne pesme, pravili vence od cveća, zatim odlazili svojim domovima na ručak i slavske proslave.
Isečak iz teksta o đurđevdanskom uranku na Topčideru, objavljenog u magazinu „Pravda“ 1932. godine, ukazuje koliko je bilo sličnosti sa onim što je Prvi maj danas:
„Za jedne to je bila bezbrižna noć u kojoj se neštedice uživalo. Pravili se daleki izleti skupim prevoznim sredstvima, bacalo se tamo gde se bi se u svakoj drugoj prilici najskrupoloznije štedelo. Naš stari račun i naše poslovično opravdanje: ‘Jedan je đuđevdanski uranak u godini’.
Ali za sve nije bilo tako. Mnogi su teško drešili kesu, iako nisu izostavili provod u đurđevdansko jutro. Ovaj lepi i prvi proletnji praznik se u mnogo večem broju vrlo skormno dočeka, domaćinski, sa porodičnim izletom do Košutnjaka, rano jutro, mirno i bez buke, pod raspuklim hrastovima i bukvama. Prostrle se šarenice, iznele se jestivo, obligatne žezve za kafu i zaostalo uskršnje pečenje, pa se proveo jedan prijatan dan u priordi uz gramofon“.
Od kada se obeležava Prvi maj?
Prvi maj proglašen je kao praznik u znak sećanja na istorijske borbe za radnička prava.
Godine 1886. prvog maja stotine radnika izašlo je na ulice Čikaga sa zahtevom za osmočasovnim radnim vremenom. Protest je počeo kao mirna demonstracija – u većini gradova širom SAD-a organizovani su mitinzi i štrajkovi.
Četvrtog dana, međutim, atmosfera na demostracijama nije zadržala miran ton. Policija je na zahteve odgovorila represijom na koju demonstranti nisu ostali nemi. Na Trgu Hejmarket neidentifikovani napadač bacio je bombu među pripadnike policije.
Kao odgovor na ovaj potez, policija je počela da puca na demonstrante. U sukobima je bilo žrtava i ranjenih na obe strane, a sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.
Nakon ovih nemilih događaja, radnička borba za osmosatno radno vreme više se nije mogla zaustaviti. U Parizu 1889. godine, na prvom kongresu Druge radničke internacionale, odlučeno je da će se od 1. maja naredne godine mirnim protestima obeležavati krv prolivena u Čikagu.
Od 1890. godine 1. maja, odlukom drugog kongresa Radničke internacionale, širom sveta su se održavale masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. veka i početkom 20. dobilo masovne razmere.
U Srbiji je ovaj praznik prvi put je obeležen 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Praznik rada u Jugoslaviji
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom koju je potpisao Josip Broz Tito:
„Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene“.
U vreme SFRJ, Prvi maj bio je prilika da se naglase postignuća socijalističkog sistema poput osmočasovnog radnog vremena, boljih uslova rada, besplatnog obrazovanja i zdravstva.
Ovaj praznik bio je povod za podsećanje na istorijske borbe radnika, ali i za poziv na buduće solidarnosti i kolektivne akcije.
Tog datuma svake godine organizovale su se velike parade na ulicama, naročito u gradovima poput Beograda, Zagreba i Ljubljane. Radnici su na ulicama nosili transparente sa porukama o radničkim pravima, socijalizmu i zajedništvu radnih ljudi.
U mnogim gradovima ujedno su bile organizovane kulturne manifestacije u vidu koncerata, pozorišnih predstava, umetničkih izložbi, ali i sportskih takmičenja.
U takmičenjima u različitim disciplinama, od štafetnih trka do prezentacija svojih radova i kreativnosti, neretko su učestvovali i radnički kolektivi.
Slavi se i na Kosovu
Međunarodni praznik rada (1. maj) je zvanični praznik na Kosovu.
On je prema Zakonu o službenim praznicima definisan kao neradni dan za sve državne institucije, privatna preduzeća i ustanove.
Ako praznik padne u subotu ili nedelju, naredni radni ponedeljak se po pravilu uzima kao slobodan dan.
Pored 1. maja, u ovom periodu se kao neradni dan obeležava i 9. maj – Dan Evrope.
