Za usvajanje je glasalo 89 poslanika, 13 je bilo protiv dok je četvoro bilo uzdržano, javila je agencija Beta.
U rezoluciji se ocenjuje da politički život u Srbiji karakterišu izražena polarizacija i kontinuirane tenzije, a ozbiljnu zabrinutost izaziva nivo poštovanja demokratije, vladavine prava i javnih sloboda.
U dokumentu od 25 tačaka čiji su autori koizvestioci Viktorija Tiblom i Junus Emre, vlasti Srbije pozivaju se, pored drugog, da rasvetle okolnosti tragedije u Novom Sadu 2024. godine i procesuiraju odgovorne, da izbegavaju primenu nepotrebne ili nesrazmerne sile protiv demonstranata i/ili pripadnika studentskog pokreta i istraže slučajeve nasilja nad demonstrantima i zlostavljanja tokom pritvora.
Od vlasti se traži i da sprovedu istragu verodostojnih tvrdnji o navodnoj upotrebi zvučnog oružja za rasturanje mase tokom masovnih demonstracija u Beogradu 15. marta 2025, kao i da prekinu odmazdu, nadzor, represivne mere i kampanje blaćenja aktivista, novinara, predstavnika civilnog društva i da poštuju autonomiju univerziteta.
Vlasti se pozivaju i da nastave reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope.
„Masovne proteste su uglavnom predvodili studenti i grupe civilnog društva koje zahtevaju nove izbore, transparentnost, odgovornost i iskorenjivanje korupcije. Od kraja 2025. do početka 2026. godine, priroda protesta se promenila od stalnih svakodnevnih masovnih marševa do organizovanih simboličnih događaja i regionalnih demonstracija. Međutim, 23. maja, oko 190.000 ljudi je učestvovalo u antivladinom protestu u Beogradu zahtevajući prevremene izbore“, rekla je Tiblom.
Ona je dodala da je prema nalazima Parlamentarne skupštine i komesara Saveta Evrope za ljudska prava „odgovor vlade na proteste bio je prilično nasilan“, kao i da su demonstranti „imali teškoća pri radu u javnom sektoru i disciplinski su sankcionisani“.
„Što se tiče odgovornosti za tragediju u Novom Sadu (2024.), iako je 13 ljudi pritvoreno neposredno nakon tragedije, uključujući bivšeg ministra saobraćaja, nekoliko je od tada pušteno na slobodu do suđenja. Još nije doneta nijedna presuda“, rekla je ona.
Junus Emre je rekao da je jedna od tema koja je „pogodila izvestioce navodna upotreba zvučnog topa tokom demonstracija u Beogradu 15. marta 2025. godine“.
„Ovaj slučaj sada ispituje Evropski sud za ljudska prava. Vlada negira da je koristila takav uređaj, ali je, štaviše, 19. juna, Više javno tužilaštvo u Beogradu tražilo od policije da identifikuje i ispita svaku osobu koja je javno govorila o upotrebi zvučnog oružja u okviru istrage o podsticanju na nasilno rušenje ustavnog poretka“, rekao je Emre.
Emre je rekao da je Srbija u proteklim godinama „preuzela važne korake u reformi pravosuđa i tužilaštva“ usvajanjem amandmana na Ustav 2022. godine, nakon čega su usvojeni i zakoni koji su „usmereni na to da pravosuđe i tužilaštvo budu nezavisniji i efikasniji što je pozitivno ocenila Venecijanska komisija“.
„Nažalost, uprkos ovom napretku, 28. januara parlament je bez javne konsultacije usvojio takozvane Mrdićeve zakone koji menjaju funkcionisanje pravosuđa i tužilaštva i mogli bi negativno uticati na tekuće istrage korupcije, uključujući i slučaj Novi Sad“, rekao je on.
Predsedavajaća delegacije Srbije pri Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja rekla je da je razlog demonstracija u Srbiji „najava predsednika Srbije da će u Srbiju doći strani univerziteti“.
„Stvarni razlog za proteste bila je najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će on u Srbiju dovesti prestižne strane univerzitete i tako studentima omogućiti još kvalitetnije obrazovanje. Akademska zajednica počela je da protestuje iz straha od konkurencije. Zato su glavni organizatori protesta univerzitetski profesori koji su svoju vojsku napravili od studenata kako bi odbranili svoj monopol“, rekla je Pantić Pilja.
Poslanica Stranke slobode i pravde i potpredsednca Grupe socijaldemokrata u Skupštini Saveta Evrope Tatjana Pašić izjavila je da se Srbija „umesto ka EU okreće ka Pekingu“.
„Uprkos stalnim upozorenjima iz Evrope, režim u Srbiji nastavlja da postupa na isti način, a situacija se i pogoršava. Umesto da kreće ka Briselu i Strazburu, Srbija se okreće Pekingu“, rekla je Pašić.
Ona je dodala da se u Srbiji vodi kampanja protiv opozicionih stranaka i Evropske unije.
„To jasno pokazuje da srpski režim i njegov lider Aleksandar Vučić ne žele da Srbija ikada postane članica Evropske unije“, rekla je ona.
