Državljani Crne Gore Stefan Tatar, Mirko Žižić, Damjan Otašević, Darko Ašanin i Danilo Ljutić tvrde da su 28. juna, nakon što su prisustvovali liturgiji u manastiru Gračanica, privedeni i da su pretrpeli torturu od pripadnika Kosovske policije, pišu Vijesti.
U saopštenju dostavljenom medijima navode da su bez ikakvog povoda lišeni slobode, odvedeni u policijsku stanicu i izloženi fizičkom i verbalnom nasilju, zbog čega su pojedini zadobili povrede koje su, kako tvrde, dokumentovane na video snimcima, kao i u lekarskom izveštaju, koje nisu dostavili na uvid.
Oni su „Vijestima“ dostavili fotografije na kojima se vide povrede, za koje tvrde da su im nanijeli kosovski policajci, a nisu dostavili lična dokumenta, tvrdeći da su im oduzeta dok već treći dan na Kosovu čekaju presudu, gde su, kako kažu, ostali bez novca.
Oni nisu naveli šta im se stavlja na teret.
Od države Crne Gore zatražili su da preduzme sve pravne i druge mere radi zaštite njihovih ljudskih prava i dostojanstva, navodeći da su bili izloženi nehumanom postupanju.
Dodaju da su danas svoje saopštenje uručili i ambasadoru Crne Gore na Kosovu Bernardu Čobaju.
Njihovo saopštenje Radio Televizija Podgorice prenela je u celosti:
Dana 28. 6. 2026. godine, na Vidovdan, došli smo iz Crne Gore da prisustvujemo liturgiji u manastiru Gračanica, a potom parastosu kosovskim junacima na Gazimestanu.
Bez ikakvih nacionalnih obeležja, mirno i dostojanstveno prisustvovali smo parastosu, a po njegovom završetku krenuli ka izlazu iz memorijalnog kompleksa.
Skup je završen mirno i dostojanstveno, bez bilo kakvih neprimerenih istupa ili provokacija upućenih prema pripadnicima organa bezbednosti koji su obezbeđivali skup. Napominjemo da, osim nas hodočasnika i pripadnika organa bezbednosti, na prostoru kompleksa nije bilo drugih prisutnih lica, a naročito ne civilnih pripadnika albanskog naroda.
Međutim, na izlazu su nas, za nas potpuno neočekivano, pripadnici organa bezbednosti izvukli iz mase i lišili slobode, ubacivši nas u kontejner u kojem su smeštali veći broj lica, za koja se kasnije ispostavilo da su takođe bila lišena slobode.
Tada su nam stavili lisice, koje su stegli toliko jako da imamo podlive na rukama, potom su nas ubacili u kombi i odveli u stanicu policije.
Još tokom vožnje, Damjana Ćulafića su pripadnici kosovskih organa bezbednosti tukli otvorenim šakama u glavu.
Odmah po dolasku u stanicu policije započela je tortura i prema ostatku privedenih državljana Crne Gore, koju su sprovodili pretežno mlađi policajci u civilu i uniformi, bez jasnih oznaka na odeći.
Mirko Žižić je primio udarce pesnicom u stomak bez ikakvog razloga, a Danila Ljutića su izveli u posebnu prostoriju, gdje su ga tukli. Vratio se sa vidljivim telesnim povredama glave, koje su potvrđene lekarskim izveštajem.
Povrede su dokumentovane ljekarskim izvještajima, kao i fotografskim i video-zapisima.
Sve vreme policajci su nas vređali pogrdnim imenima i pokušavali da nas natjeraju da pevamo „Kosovo Republika“. Nakon što smo to odbili, nasumično su izveli nekoliko momaka, fizički ih napali i tukli. I oni, koji nisu državljani Crne Gore, imaju dokumentovane povrede u lekarskim izveštajima.
Tokom celog događaja nismo dobili apsolutno nikakvu pomoć, pa čak ni vodu, suprotno netačnim tvrdnjama policajaca koji su nas lišili slobode.
Od naše države Crne Gore tražimo da preduzme sve pravne i druge mjere, kako u Crnoj Gori tako i u međunarodnoj zajednici, u cilju zaštite našeg ličnog dostojanstva i ljudskih prava, ali i našeg fizičkog i duhovnog integriteta, s obzirom na nehumano postupanje i torturu kojoj smo bili izloženi od strane organa bezbednosti.
Takođe dodajemo da smo na Kosovu već treći dan, da čekamo presudu bez dokumenata koja su nam oduzeta, a ostali smo i bez novca.
Ovo saopštenje smo 30. 6. 2026. godine uručili ambasadoru Crne Gore na Kosovu, gospodinu Bernardu Čobaju.
Saopštenje potpisuju Stefan Tatar, Mirko Žižić, Damjan Otašević, Darko Ašanin i Danilo Ljutić.
