„Oni su uvek tražili, prošli put su insistirali, i ja uvažavam molbe i opozicionih stranaka i svih drugih, da to budu razdvojeni izbori, da bi imali i više prilika i da ljudi na različite načine donose odluke“, rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije (RTS), a prenela Beta.
Kako je naveo, odluka o raspisivanju izbora će biti doneta ili u avgustu ili u septembru, pa izbori mogu da budu održani u oktobru ili novembru.
„Najverovatnije prvo parlamentarni, pa onda predsednički i tako stvari idu“, kazao je Vučić.
Podsetimo, studenti su zatražili vanredne parlamentarne izbore još pre godinu i po dana. Predstavnici vlasti i predsednik Aleksandar Vučić više puta su govorili o datumima izbora i kada bi mogli da budu raspisani. Među tim potencijalnim datumima pominjao se i jul, ali do izbora u julu nije došlo.
Vučić: Izbori u periodu od kraja septembra do sredine novembra
„Paket mera pomoći građanima svakako u septembru“
Vučić je izjavio da će paket mera pomoći građanima biti u primeni verovatno sredinom septembra.
„Paket mera će biti ranije nego što smo planirali, biće svakako u septembru, sredinom septembra“, rekao je Vučić. On je ranije najavio da će se te mere odnosti na jednokratnu pomoć penzionerima i smanjenje troškova za lekove.
Dodao je da veruje da će građani još nečim biti obradovani.
„Ne mogu do kraja da kažem, ali verujem da ćemo sve punoletne građane da obradujemo, i to ne sredstvima iz budžeta, da neko ne bi mislio da je to zbog izbora. Još istražujemo“, kazao je Vučić.
Vučić: Datum raspisivanja izbora u Srbiji poznat oko Đurđevdana
Istakao je da je stopa inflacije u Srbiji u junu bila 2,7 odsto, što je manje nego u EU.
„Imamo problem, ponovo je izbio rat između Amerike i Irana. Nažalost, bio sam u pravu jer nije rešen koren problema. Mora neko jasno da pobeđuje da bi došlo do mira. Nama to pravi problem oko cene nafte. Mi sutra moramo da izdvajamo državne pare da bismo držali cenu naftniih derivata“, dodao je..
Ukrajina i Srbija „suviše velike“
Vučić je sinoć rekao i da ni Srbija ni Ukrajina neće skoro postati članice EU, i da se umesto toga treba fokusirati na rast životnog standarda, navodeći da je zemlja nekada mogla da napreduje samo kao članica EU, a da danas „to više nije slučaj“.
„Ukrajina je suviše velika da bi EU mogla da je prihvati. Mi smo suviše veliki za region da bi mogli da nas prihvate, a uz to postoji i pitanje Kosova i Metohije, odnos prema Rusiji i Kini, a sve više i prema SAD. Mi više treba da brinemo da li ćemo i koji autoput i prugu da otvorimo, a ne koji klaster. Jer ovo je život, iako su i klasteri veoma važni, ali ni najboljim mogućim radom ne možete na to da utičete“, naveo je Vučić.
On je rekao da je Srbija „vredno radila i uložila mnogo energije“ da ispuni uslove za otvaranje Klastera 3, ali da je on saradnicima govorio da će „videti da nije sve zasnovano na zaslugama“, već da je presudna „politička volja“.
„Mi smo već gotovo pet godina bez ikakvog napretka na evropskom putu, iako smo ostvarili napredak u svim sferama, počev od najvažnijeg – kvaliteta života građana, pa preko napretka ekonomije. Pretičemo sve koji su decenijama bili ispred nas, ali politička volja je nešto drugo“, dodao je Vučić.
„Glupe i budalaste izjave hrvatskog predsednika“
On je prokomentarisao i današnju izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića na samitu NATO-a u Ankari da Srbija poslednjih godina intenzivno jača svoje naoružanje i da zapadna vojna alijansa mora da obrati pažnju na taj proces.
„Neću na nepristojan način da odgovaram na glupe i budalaste primedbe hrvatskog predsednika u Ankari. Mi poštujemo Hrvatsku, ona ima izuzetno snažnu vojsku, deo je NATO-a, a mi nismo. Poštujemo NATO, ali ne želimo da budemo deo NATO-a. Više nikome nećemo biti plen kao 1999. ili kao tokom ratova 1990-ih ili kao tokom Drugog svetskog rata. Ko god pomisli da sprovede agresiju na Srbiju, moraće da se suoči sa sto ili hiljadu puta većim gubicima nego NATO tokom bombardovanja 1999. godine“, rekao je Vučić.
