Digitalni startapovi su bili suština našeg razgovora koji se dogodio tokom meseca gde smo mi na terenu procenili ambiciozni Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan. Digitalna budućnost je ključno poglavlje ovog plana i uključuje potrebu za digitalnom transformacijom kao putem ka ekonomskom napretku.
Kada je Evropska komisija usvojila ovaj plan prošle godine, imala je na umu dva izazova. Prvi je bio izbijanje pandemije kovida-19, koja je imala veliki uticaj na ekonomije manje razvijenih zemalja. Drugi je bio potreba za dugoročnim rešavanjem ovih posledica. Cilj ovog plana je da podstakne dugoročni oporavak potpomognut digitalnom tranzicijom. Jedno od poglavlja Ekonomskog i investicionog plana je Digitalna Agenda.
Plan je ambiciozan, kao što sam rekao, ne samo zato što se zasniva na bogatom finansijskom okviru, već i zato što uključuje širok spektar područja. Plan je masivan, sprovođenje je u toku, a već smo počeli da vidimo rezultate. Kampanja je započela tačno na dan kada je na snagu stupio sporazum o besplatnom romingu za šestorku Zapadnog Balkana. EU je ponosna na to, s obzirom na to da dugo stojimo iza te inicijative. Danas studenti, poslovni ljudi, umetnici, profesionalci mogu putovati regionom i povezani su sa svojim partnerima, prijateljima, članovima porodice bez dodatnih troškova, što je značajno.
Tokom ovih nedelja dotakli smo se i važne komponente digitalizacije poslovanja, kao mogućnosti za ekonomije i društva u regionu, tako i za svetske ekonomije. Digitalnim rešenjima, ekonomije Zapadnog Balkana mogu doprineti održivoj, resursno-efikasnoj ekonomiji i pružiti bolje usluge svojim građanima.
EU je kontinuirano podržavala ove segmente ekonomije kroz različite inicijative, a to će činiti i u budućnosti. Srećni smo zbog njihovog napretka, ali svesni da se digitalizacija poslovnih prilika može dalje iskorišćavati, kroz podršku digitalnim start-apovima i proširenju preduzeća, te digitalnim veštinama. Verujemo da postoji puno potencijala za dalji napredak.
U komponenti digitalizacije vidimo da su brojna preduzeća uspešno transformisala svoje aktivnosti i da ih drugi mogu koristiti kao primer za unapređenje svog načina rada.
Što se tiče digitalnih start-apova, omladina Kosova je vrlo dobar primer praćenja globalnih trendova i trenutak je da podelimo njihove primere, jer ovde vidimo još veći potencijal. Trenutak je da se angažujete i učite od ovih nadarenih umova, koje je podržala i podržaće Evropska unija kroz Ekonomski i investicioni plan što je i osnova kampanje o kojoj govorimo.
U razgovoru sa mladim preduzetnicima, startapovima, iskoristili smo ovaj segment. Bila je to svojevrsna provera situacije, iako u uskom segmentu, poput digitalnih start-upova. Digitalizacija predstavlja priliku za ekonomije i društva u regionu, priliku za svakog građanina. Digitalna rešenja doprinose održivoj i resursno-efikasnoj ekonomiji.
Podrška razvoju digitalnih veština, e-upravi, e-trgovini, e-nabavci i e-zdravstvu učinila bi vlasti transparentnijima i odgovornijima, smanjile troškove i poboljšale pružanje usluga građanima i preduzećima, istovremeno baveći se dimenzijom društvene povezanosti. Poboljšanje pristupa digitalnoj robi i uslugama i maksimiziranje potencijala za rast digitalne ekonomije približiće Kosovo i ostatak Zapadnog Balkana jedinstvenom evropskom tržištu.
Kosovo se suočava sa najvećom stopom nezaposlenosti u regionu, posebno među mladima i ženama. Sa druge strane, omladina Kosova svakodnevno pokazuje fantastične rezultate svojim inovativnim i izvanrednim start-ap kompanijama. Kosovo i ostatak regiona treba da razviju i primene svoje strategije digitalnog obrazovanja istovremeno podržavajući obuku nastavnika, kao i inicijative za učenje putem interneta i sadržajnih aktivnosti.
Iako je podrška EU navedena u Ekonomskom i investicionom planu, moram reći da se od vlada u regionu očekuju brojne odgovornosti i zadaci. Zapadni Balkan bi trebao izvršiti pregled dosadašnjeg sprovođenja, utvrditi gde treba ubrzati rad, kao i proširiti opseg i ambicije digitalne transformacije u regionu.
Jedna od neophodnih reformi je potreba davanja prioriteta i uvođenja digitalizacije u nacionalnu politiku sa fokusom na preduzeća, obrazovanje, istraživanje i inovacije, pametni rast. Druga hitna potreba je podsticanje razvoja regionalnih habova za digitalne inovacije i njihovo povezivanje sa odgovarajućim evropskim institucijama. Ovo bi trebalo biti „sve na jednom mestu“ radi podrške kompanijama da povećaju svoju konkurentnost koristeći digitalne tehnologije. To će se dogoditi samo zajedničkim naporima lokalnih samouprava, privatnog sektora i ostalih zainteresovanih strana, generalno govoreći. To je način za promociju razvoja digitalnih veština i virtualnog učenja u regionu.
