Dva su aspekta po kojima se predstojeći izbori 17. oktobra razlikuju od prethodnih pa su, kao takvi, veoma važni.
Zbivanja u regionu
Koliko god neki od nas to hteli, Kosovo i ovdašnja demokratija se ne mogu meriti kriterijumima skandinavskih ili nekih drugih zapadnih zemalja, nego više balkanskim i istočnjačkim.
Ako pođemo od toga, onda se može reći da česti izbori na Kosovu ipak nisu prouzrokovali probleme nalik onima koje trenutno ima Bugarska. U toj zemlji će se održati i treći parlamentarni izbori za godinu dana. Ovoga puta, istovremeno uz izbore za predsednika te zemlje.
Tačno je da je Kosovo prošlo kroz neke čudne situacije, svedočilo neprirodnim sklapanjima i neočekivanim raspadima nekih koalicija, a zatim nasilnim protestima i čestim izborima.
Ali, kroz odluke Ustavnog suda, koliko god one bile sporne, kroz volju građana da se upravo preko izbora i preko glasanja, kao najdemokratskijeg sredstva, te kroz minimum zrelosti koji je, ipak, većina partija pokazala, opšte je prihvaćeno da se vlast može menjati samo na demokratski način – izborima.
Takođe, prema izveštajima sa terena, slobodno se može reći da su izbori na Kosovu bili na višem nivou nego izbori u Albaniji ili u Crnoj Gori.
U prvom slučaju, videli smo očajničke poteze pojedinih političkih lidera koji su kreirali vrlo naelektrisanu atmosferu, predizborno nasilje i pokušaje da se to nasilje upotrebi u političke svrhe.
U političkoj borbi u Crnoj Gori je bilo mešanja crkve. To je dovelo do značajnih društvenih kriza, od kojih je glavna ona identitetska.
Politička borba nepolitičkim sredstvima dovela je do toga da ova zemlja, 15 godina nakon referenduma i proglašenja nezavisnosti, ali i nakon učlanjenja u NATO, sada dovodi u pitanje dugoročnu perspektivu i političku stabilnost.
Lokalna priroda oktobarskih izbora
Drugi faktor zbog kojih je različitost ovih izbora važna je činjenica se radi o lokalnim izborima.
Na Kosovu se gotovo svi ponose time da većina građana zna suštinsku razliku između parlamentarnih i lokalnih izbora. To se često upotrebljava kao argument da se dokaže visoki nivo demokratizacije društva.
Naravno, to jeste jedan od načina na koji ta činjenica može da se protumači, ali svakako nije jedini! Ako gledamo unazad, na Kosovu, odmah nakon rata, prvo smo imali lokalne, pa tek onda parlamentarne izbore. Ta „taktika“ tadašnjih međunarodnih i lokalnih organa je bila osporavana, ali se na kraju pokazala uspešnom.
Takođe, zbog svih specifičnosti opština sa srpskom većinom, zbog sadržaja Ahtisarijevog plana, zbog načina na koji je napisan Ustav, Kosovo je prošlo kroz jedan prilično komplikovan proces decentralizacije vlasti.
Iako se neki tvrdili da se „decentralizacija vrši pre centralizacije“, po kosovskom zakonskom okviru opštine sada imaju mnogo nadležnosti, a posebno je važno to što se glasa odvojeno za gradsku skupštinu i za gradonačelnika.
Iako se neki tvrdili da se „decentralizacija vrši pre centralizacije“, po kosovskom zakonskom okviru opštine sada imaju mnogo nadležnosti, a posebno je važno to što se glasa odvojeno za gradsku skupštinu i za gradonačelnika.
Ahtisarijev plan je, takođe, omogućio stvaranje mnogo manjih opština sa srpskom većinom na Kosovu pa je, možda, upravo zbog pokušaja da se zahtevi srpskog stanovništva uzmu u obzir, omogućen ovaj „visoki stepen demokratije društva“, pa ljudi tačno znaju šta je lokalna, a šta državna politika.
Ako se slažemo da je ta razlika uočljiva i prepoznata od strane građana, onda ovi izbori značajno dobijaju na važnosti.
Neosporna je činjenica da je na državnim izborima skoro 60% Albanaca glasalo za jednu političku stranku. Isto je učinilo gotovo 100% Srba (glasalo za jednu političku stranku). Kao takve, te činjenice predstavljaju prilično jasnu poruku i odslikavaju aktuelno raspoloženje na terenu.
Međutim, izbori na lokalu su nešto drugo. Oni su šansa da građani mnogo konkretnije i mnogo jasnije iznesu političke zahteve, da mnogo više vremena provedu sa ljudima koji traže njihov glas, da traže mnogo konkretnija obećanja, konkretnije projekte, da se debate vrate na nivo određenijih tema poput vodovoda, kanalizacije, ambulante, škole ili trotoara.
To predstavalja šansu da ljudi glasaju za one kojima veruju, za one koje znaju godinama, koji potiču iz istog sela ili naselja, dele iste probleme, bez obzira na političku partiju ili na „visoku politiku“.
Zakonski, opštine mogu značajno da utiču na kvalitet života građana na Kosovu, verovatno mnogo više nego u drugim zemljama regiona. To je nešto zbog čega bi građani trebalo da profitiraju, a političari da prestanu da se kriju, jer je to inače gotovo nemoguće.
Pandemija je promenila mnogo toga, pa je sada mnogima jasnije koliko je važno imati čist vazduh, čiste parkove i zelene površine, čiste i dobro opremljene škole, dobro opremljene ambulante sa sposobnim osobljem. Sve ovo se može promeniti upravo na lokalnim izborima.
Gradonačelnici se biraju na četiri godine i gotovo ih je nemoguće razrešiti dužnosti. To su sjajni preduslovi da se očuva stabilnost na lokalnom nivou, uprkos tome što smo imali šest puta izbore i sedam izglasanih vladinih kabineta za manje od 15 godina.
Kosovo se razlikuje od regiona. Lokalni izbori se suštinski razlikuju od parlamentarnih. Pandemijsko vreme se drastično razlikuje od bilo čega što smo preživeli zadnjih godina, ali i ove razlike su važne!
Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je portala Crno beli svet (CBS). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.
