Ksenija Simonovaa je postala poznata širom sveta kada je pobedila u takmičenju „Ukrajina ima talenat“ 2009. godine. Veliki deo njene umetnosti je posvećen ljudskim tragedijama, ratovima, deci oboleloj od raka, izbeglicama…
„Ova peščana priča govori o životu velike zemlje koja čvrsto brani svetu veru nasleđenu od svojih očeva, koja je sposobna da se raduje i da peva uprkos teškoćama i problemima sa kojima se sreće. Napravila sam je posle putovanja po gradovima i manastirima u Srbiji, gde sam zauvek zavolela tu zemlju i njene neverovatne ljude“, napisala je umetnica na svom zvaničnom sajtu.
Prema njenim rečima, ideja za film je postojala već duže vreme, ali je na realizaciju sačekala do posete Srbiji, u kojoj je provela nedelju dana.
U filmu se čuju dve poznate srpske narodne pesme: “Tamo daleko“ (napisana tokom Prvog svetskog rata) i “Đurđevdan“ (napisana za vreme Drugog svetskog rata). Ksenija Simonova ne krije svoju ljubav prema pesmi „Đurđevdan“, za koju kaže da govori o ljubavi koju ne mogu da prekinu ni zarobljeništvo, ni koncentracioni logor, ni rat.
“To je pesma koju zaista mnogo volim. Ona se može čuti na romskom jeziku u filmu Emira Kusturice ’Dom za vešanje‘. Postoji i verzija na poljskom jeziku kao duet Gorana Bregovića i poljske pevačice Kaje, i ta verzija nam je veoma dobro poznata. O srpskoj verziji i o istoriji same pesme su mi pričali u Srbiji. Naježila sam se kada sam čula tu priču. Srbija je za nas bratska zemlja. Niko u Evropi, kao Rusi i Srbi, nije prošao tako užasan i krvav put. Živi, Srbijo“, rekla je umetnica.
