Umesto samoregulacije kao najdemokratskijeg oblika uređenja elektronskog medijskog prostora, kosovski zakonodavac se opredelio da polje elektronskih medija regulišu organi vlasti. Postoji nada, kažu sagovornici Radio Mitrovice sever da se primena ovog zakona odgodi, ali ne i spreči.
Nacrt je najpre u decembru prošle godine usvojila kosovska vlada nakon čega su odreagovali Asocijacija novinara Kosova, Savet za štampu i Udruženje novinara Srbije registrovano na Kosovu. Novinarska udruženja su sa svojom zabrinutošću upoznale i međunarodne novinarske organizacije. Usledila je reakcija i međunarodnih misija poput OEBS-a i Kacelarije EU. Nacrt se u kosovskoj skupštini ipak usvaja u prvom čitanju.
Sa kritičnim tačkama ovog nacrta, ubrzo biva upoznat i Brisel. Savet Evrope upućuje na Kosovo eksperte za medijsko pravo sa zadatkom da izvrše procenu nacrta zakona i eventualno sastave listu preporuka kako bi ovaj pravni akt bio u potpunoj saglasnosti sa standardima EU.
Eksperti su svoj deo posla završili. U dokumentu na oko 50 strana, daju 12 preporuka za izmenu zakona, od kojih je zakonodavac prema proceni OEBS-a primenio jako malo, napravivši u samom tekstu, kozmetičke korekcije. Suštinski i dalje, taj zakon ostaje isti i takav je usvojen u drugom čitanju na sednici kosovske skupštine održanoj 11. jula 2024.
Ovaj zakon je štetan i ozbiljno ograničava medijsku slobodu, kontroliše medije kroz mogućnost političkog upliva i usporava njihov rad – saglasni su svi koji su javno reagovali na usvajanje nacrta.
U prvom redu tu je Asocijacija novinara Kosova koja je ocenila da je „pokret Samoopredeljenje do te mere istrajao u nameri da ovaj zakon izglasa, da su čak to učinili i sa minimalnim kvorumom i bez prisustva opozicije“.
Usledile su i reakcije međunarodnih predstavnika i misija, poput odlazećeg šefa Kancelarije EU u Prištini Tomaša Sunjoga i misije OEBS na čiju inicijativu je Savet Evrope uputio eksperte. Oglasio se i ambasador Nemačke Jorn Rode, takođe nezadovoljan ignorisanjem preporuka SE. Svi izražavaju zabrinutost zbog proširenja nadležnosti Nezavisne komisije za medije na društvene mreže i zameraju „pravnu nejasnoću“ i ignorišući stav prema preporukama Saveta Evrope. Savetnica Evropskog centra za slobodu štampe i medija Fljutura Kusari je čak zakon okarakterisala kao „antievropski“.
Ipak, postoji još jedna instanca, na kojoj je moguće sprečiti da jedan ovakav pravni akt odmah postane pravosnažan.
Ta instanca je predsednica Vjosa Osmani, kaže za Radio Mitrovica sever Ardita Zejnulahu, izvršna direktorka Asoijacija nezavisnih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK) i najavljuje da će ovim povodom razgovarati sa njom.
„Ovo je propuštena šansa da se uz podršku Saveta Evrope, usvoji jedan zaista dobar zakon. Trebalo je poslušati preporuke, izmeniti nacrt. Obratićemo se predsednici Osmani i obrazložiti joj naše neslaganje. Ipak je ona ta koja na kraju treba da stavi svoj potpis na taj zakon“, kaže Zejnulahu.
Da je realno očekivati da kosovska predsednica bude svesna kvarenja imidža Kosova u međunarodnim krugovima usvajanjem jednog ovakvog zakona, potvrđuje i projektna menadžerka u NVO Nova društvena inicijativa Milica Radovanović.
Ipak, smatra, to nije dugoročno rešenje.
„S obzirom na to da su protiv ovog zakona i EU i mnoštvo ambasada koje su se oglasile, a sve su to momenti koji baš negativno utiču na imidž Kosova, ne bi čudilo da Vjosa Osmani vrati taj zakon. Međutim, ona to može da učini jednom, možda dva puta, ali ne može ona da spreči usvajanje tog zakona. Može da malo prolongira, da ‘kupi vreme’”, objašnjava Radovanović.
Podseća i da su dve opozicione stranke najavile da će zakon uputiti Ustavnom sudu na procenu, ali dodaje da do sada niko nije dovodio u pitanje ustavnost ovog akta, ali kaže da ni to neće biti loše ukoliko postoji mogućnost da se on ospori na ovaj način.
Šta usvajanje Nacrta Zakona o NKM donosi medijima?
Pravna nejasnoća je jedan od ključnih momenata na koje su ukazali eksperti SE.
U delu o propisivanju novčanih kazni od 200 do 40.000 evra, nedostaje konkretizacija prekršaja i iznosa koji je za prekrašaj predviđen zakonom.
„Nezavisna komisija ima svoj kodeks i u slučaju kršenja odredbi, mediji mogu biti kažnjeni. Nije ovaj zakon ni prvi ni poslednji koji predviđa kažnjavanje za prekršaje, ali je problem sa ovim zakonom što je generalno određen – od 200 do 40.000 evra i nema nikakve gradacije u zakonu u smislu za koji je prekršaj koja kazna predviđena”, pojašnjava Radovanović.
Kaže da koliko je upoznata, to se ni nakon preporuke eksperata SE nije desilo, pa je verovatno ostavljeno da to bude regulisano nekim podzakonskim aktom koji će naknadno sama komisija da donese.
Drugi problem je dozvola za emitovanje video-materijala u elektronkim medijima. I tu je previše nejasnoća. Do sada, tu je važila samoregulativa – medij sam, rukovodeći se etičkim kodeksom, procenjuje šta će objaviti. Kosovski Savet za štampu je bio regulatorno telo kome bi se građani žalili u slučaju kršenja etičkog kodeksa u izveštavanju. Sada, znamo da je onlajn medijima potrebna dozvola za emitovanje video-materijala za koju će morati da apliciraju, ali ostaje potpuno nejasno koje uslove treba medij da ispuni da bi ta dozvola bila izdata ili evenualno uskraćena.
„Taj deo zakona je definisan na veoma čudan način. Najpre onlajn mediji se u zakonu nazivaju platformama za deljenje video-sadržaja. Ovo je novina koja se uvodi po prvi put na Kosovu – da se regulisanje rada onlaj portala stavlja u nadležnost Nezavisne komisije za medije. Zapravo, sa samoregulative se prelazi na državnu regulaciju“, kaže Radovanović i dodaje da čak nije jasno ni da li je tu zaista reč o dozvoli ili je predviđena samo neka vrsta registracije koju dobijate jednostavnom prijavom.
Ako to podrazumeva uvođenje sistema dozvola, onda je to prema mišljenju Radovanovićeve problematično. Ipak, trebalo bi to razjasniti jer je velika mogućnost da i ovaj kao i prethodni zakoni, kako kaže, imaju nesrećan prevod.
Iako je sam zakon prepun nejasnoća, jedno je sigurno – uticaj kosovske vlade na medije će zahvaljujući ovom zakonu ojačati. Naime, broj članova Nezavisne medijske komisije će se sa sedam, povećati na 11, što je po mišljenju Radovanovićeve nepotrebno jer samo opterećuje rad komisije a suštinski ne menja ništa. Zatim, prema novom zakonu, mandat članova komisije je fiksiran na četiri godine uz mogućnost reizbora. Sve članove bira kosovska skupština, čime se posredno utiče na sastav komisije u dugom vremenskom periodu.
„Nema puno razloga verovati da vlada neće zloupotrebiti ovaj zakon, naročito prema medijima koji se kritički odnose prema vlasti. Mi već imamo situaciju sa direktorom RTK čiji izbor ugrožava nezavisnost javnog emitera…. Ova vlast je već stavila šapu na medije“, ističe Radovanovićeva.
Čak i da se vlast promeni, Radovanovićeva smatra da ne treba biti optimističan u pogledu ukidanja ovog zakona, jer „teško je očekivati od bilo koje vlasti da dobrovoljno sužava širinu datih im ovlašćenja“.
Kakvo je stanje u medijima na Kosovu, ilustruje i podatak iz ovogodišnjeg izveštaja „Reportera bez granica“ gde je na listi zemalja u kojima se procenjuje sloboda medijskog delovanja, za samo godinu dana, Kosovo palo za 19 mesta – sa 56. na 75.