Kriptovalute su predmet mnogobrojnih rasprava zbog svoje anonimnosti i nedostatka regulacije, ali i korišćenja u raznim prilikama – u rasponu od pranja novca do finansiranja terorizma.
Ambicija autora ovog teksta je približavanje mogućnosti koje kriptovalute nude publici, ne samo na Kosovu, potencijalno zainteresovanoj za ovu temu. Naravno, takođe i izazova koje predstavljaju u kontekstu njihove podložnosti zloupotrebama, ali i pružanje uvida u kompleksnost ovog tehnološkog fenomena i njegovog potencijalnog uticaja na finansijske sisteme.
Šta su kriptovalute?
„Kriptovalute ili virtuelne valute su digitalni načini razmene koje kreiraju i koriste privatni pojedinci ili grupe“, smatra docent dr Uglješa Urošević sa Univerziteta Crne Gore. On ih naziva još i „alternativnim valutama – medijima razmene finansija koji postoje izvan granica državne monetarne politike“.
Kriptovalute se, dakle, bez imalo zadrške mogu smatrati digitalnim oblikom novca.
Neke od ključnih karakteristika kriptovaluta su:
Decentralizacija – Kriptovalute funkcionišu na decentralizovanim mrežama koje se obično nazivaju blokčejn (blockchain). To ujedno znači da nema centralne vlasti ili institucije koja kontroliše kriptovalute, kao što je slučaj sa tradicionalnim valutama koje kontrolišu centralne banke.
Sigurnost – Transakcije kriptovaluta su osigurane kriptografskim protokolima – izuzetno složenim kodnim sistemima koji kriptuju osetljive podatke, što ih čini teškim za manipulaciju ili lažiranje. Blokčejn tehnologija, pored transparentnosti, omogućava i sigurnost transakcija.
Anonimnost – Većina kriptovaluta pruža priliku korisnicima da obavljaju transakcije bez otkrivanja identiteta, osim ako to sami ne žele.
Globalni pristup – Kriptovalute mogu biti dostupne bilo kome sa pristupom internetu, bez obzira na njegovu lokaciju.
Nezavisnost od tradicionalnih finansijskih sistema – Kriptovalute su alternativa tradicionalnim valutama i finansijskim sistemima. Omogućavaju brže i jeftinije transakcije širom sveta.
Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin (Bitcoin, BTC), stvorena kao prva 2009. godine. Od tada je razvijeno na hiljade drugih kriptovaluta, svaka sa svojim jedinstvenim karakteristikama, svrhama i tehnološkim rešenjima. Kriptovalute se mogu koristiti u različite svrhe: trgovanje, investiranje, plaćanje i čuvanje vrednosti.
Kratka istorija kriptovaluta
Iako su kriptovalute relativno nova pojava, njihova istorija može se podeliti u nekoliko ključnih faza:
Počeci i bitkoin (2008-2009)
Kriptovalute su započele svoj život sa bitkoinom, koji je predstavljen 2008. godine od strane entiteta pod imenom Satoši (Satoshi) Nakamoto. On je objavio rad pod naslovom „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System“, u kome je opisao decentralizovanu digitalnu valutu zasnovanu na blokčejn tehnologiji.
Prvi blokčejn bitkoina, poznat kao „Genesis blok“, kreiran je 3. januara 2009. godine.
Rani razvoj (2010-2013)
Bitkoin je brzo postao popularan među tehnološkim entuzijastima, ali je i dalje bio relativno nepoznat široj javnosti. U ovom periodu je otpočeo razvoj i drugih kriptovaluta, poput lajtkoina (Litecoin, 2011) i ripla (Ripple, 2012).
Ekspanzija (2014-2017)
Tokom ovog perioda, interesovanje za kriptovalute i blokčejn tehnologiju počelo je značajno da raste. Pojavili su se novi projekti i ICO (Initial Coin Offering) kao način za prikupljanje sredstava za razvoj kriptovaluta.
Etereum (Ethereum) je lansiran 2015. godine, kao programabilna blokčejn platforma sa pametnim ugovorima.
Vrednost bitkoina i drugih kriptovaluta počela je dramatično da raste (bull run), što je privuklo pažnju investitora širom sveta.
Bum i regulacija (2017-2018)
Vrednosti kriptovaluta su eksplodirale 2017, pa se ona smatra godinom „kripto buma“. Bitkoin je tada dostigao vrednost od gotovo 20.000 dolara.
Međutim, ovaj period takođe je obeležen ubrzanom regulacijom upotrebe kriptovaluta širom sveta, jer su vlasti pokušavale da shvate i urede ovu potpuno novu oblast.
Zrelost i diverzifikacija (2019-do danas)
Nakon buma 2017. i 2018, tržište kriptovaluta je prošlo kroz fazu konsolidacije i prilagođavanja. Događaji poput pandemije kovida-19 i interesovanja institucionalnih investitora dodatno su ga oblikovali.
Ubrzo su se pojavile nove kriptovalute i projekti, sa različitim primenama blokčejn tehnologije u industriji, finansijama, logistici, zdravstvu i drugim sektorima.
Kroz sve ove faze, kriptovalute su evoluirale i nastavljaju da menjaju način na koji razmišljamo o novcu, tehnologiji i decentralizaciji.
Veštačka inteligincija (AI) i kriptovalute
AI kriptovalute su posebna vrsta digitalnih valuta koje koriste veštačku inteligenciju (AI) kao ključni deo svoje tehnologije ili funkcionalnosti.
Iako koncept AI kriptovaluta može biti inovativan, važno je imati na umu da većina kriptovaluta ne koristi AI kao osnovnu komponentu, već ona može biti prisutna i kao dodatak ili podrška u određenim aspektima tehnologije ili ekosistema kriptovalute.
Ipak, postoje i projekti koji su dizajnirani specifično kao AI kriptovalute, sa fokusom na integraciji veštačke inteligencije u osnovni protokol ili funkcionalnost same kriptovalute.
Trenutno najpoznatije AI kriptovalute su: The Graph (GRT), Render (RNDR), SingularityNET (AGI), Fetch.AI (FET), Numerai (NMR), Ocean Protocol (Ocean)… Sve one se za sada koriste uglavnom za transakcije unutar samih platformi.
Prednosti upotrebe kriptovaluta
Upotreba kriptovaluta donosi niz potencijalnih prednosti.
Kriptovalute funkcionišu, kao što je već naglašeno, na decentralizovanim mrežama. To može smanjiti potrebu za posrednicima kao što su banke.
Svaka transakcija je digitalno potpisana i verifikovana u distributivnoj mreži, što smanjuje rizik od prevara i manipulacija.
Kriptovalute omogućavaju brže i jeftinije transakcije u poređenju sa tradicionalnim bankovnim sistemima, posebno za međunarodne transakcije koje mogu biti sporije i skuplje.
One omogućavaju pristup finansijskim uslugama i osobama koje nemaju pristup tradicionalnim bankovnim računima ili žive u regionima sa neadekvatnom bankovnom infrastrukturom.
Iako neke kriptovalute nude visok nivo anonimnosti, važno je pomenuti da nije svaka kriptovaluta potpuno anonimna. Ipak, korisnici svakako imaju veću kontrolu nad svojim transakcijama i ličnim podacima.
Njihov razvoj je podstakao inovacije u oblasti blokčejn tehnologije, pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (dApps), što može imati šire primene u različitim industrijama.
Kriptovalute su postale popularne kao sredstvo investiranja zbog potencijalne visoke profitabilnosti. Investitori lako mogu imati pristup novim tržištima i prilike za diverzifikaciju sopstvenog portfelja.
Globalno su dostupne i omogućavaju brzu razmenu vrednosti širom sveta bez geografskih ograničenja.
Uprkos brojnim prednostima, važno je znati da kriptovalute nose i određene izazove i rizike. Najočigledniji su volatilnost (izražena nestabilnost) cena, sigurnosni problemi, gotovo konstantna potreba za regulatornim promenama i nedostatak zaštite potrošača. Brzi razvoj tehnologije i njihovo sve veće prihvatanje mogu potencijalno ublažiti nabrojane izazove u budućnosti.
Uticaj rudarenja kriptovaluta na životnu okolinu i potrošnju energije
Rudarenje kriptovaluta, posebno kod kriptovaluta poput bitkoina koje koriste Proof of Work (PoW) algoritam, može imati značajan uticaj na životnu okolinu i potrošnju energije.
Naime, rudarenje (kopanje, iskopavanje) kriptovaluta zahteva velike količine računarske snage kako bi se rešavali kompleksni matematički problemi radi verifikacije transakcija i stvaranja novih blokova. To zahteva znatnu količinu električne energije.
Kako se popularnost kriptovaluta povećava, tako raste i potražnja za električnom energijom za rudarenje. To može stvoriti pritisak na lokalne energetske resurse i infrastrukturu, posebno u regionima gde se rudarske farme koncentrišu.
Većina električne energije koja se koristi za rudarenje potiče od fosilnih goriva kao što su ugalj i prirodni gas. Sagorevanje ovih goriva rezultira znatnim emisijama ugljen-dioksida i drugih materija koje ubrzavaju klimatske promene i doprinose zagađenju vazduha.
Iako postoje napori usmereni na razvoj energetski efikasnijih tehnologija i alternativnih izvora energije za rudarenje, aktuelni procesi i dalje imaju značajan uticaj na okolinu.
Kako se kompleksnost i broj rudarskih operacija povećava, rudarske farme se često takmiče u korisćenju što više energije kako bi održale svoju konkurentnost i profitabilnost, što može dodatno pogoršati ekološke probleme.
Načini za smanjenje uticaja kriptovaluta na životnu sredinu uključuju razvoj energetski efikasnijih kriptovaluta, prelazak na alternativne izvore energije poput solarnih ili hidroelektrana za napajanje rudarskih operacija, kao i istraživanje novih tehnologija koje bi mogle smanjiti potrošnju energije u procesu rudarenja.
Primer Kosova
Budući da nijedno od navedenih rešenja nije u kratkom vremenskom roku bilo primenljivo na terenu, Vlada Kosova je tokom energetske krize u decembru 2021. godine zabranila rudarenje kriptovaluta. Odluku o tome je 4. januara 2022. saopštila ministarka ekonomije Artane Rizvanoli.
„Tehnički komitet, koji je osnovan krajem prošle godine, održao je dva sastanka kako bi se identifikovali problemi i došlo do rešenja kada su u pitanju negativni efekti globalne energetske krize. Na osnovu preporuka, donela sam odluku kojom je zabranjena proizvodnja kriptovaluta na celoj teritoriji Kosova“, napisala je ona na Fejsbuku.
Zbog niskih cena struje, mnogi mladi ljudi na Kosovu su počeli da „rudare“ kriptovalute, izvestio je tada Rojters.
Na severu Kosova građani u to vreme uopšte nisu plaćali struju. Sve do učestalih akcija Policije Kosova prilikom kojih je oduzimana oprema za rudarenje Srbi, ali i Albanci sa juga, od Severne Mitrovice do Leposavića i Leška su instalirali veliki broj rudarskih farmi koje su izuzetno opterećivale lokalne elektro-sisteme.
„Mi smo samo na jednom mestu imali 174 uređaja za rudarenje kriptovalute i to odmah ide u carinu, mi se time ne bavimo. Imali smo preko 40 akcija od 2023. godine, kada sam ja došao na sever“, rekao je za Kim radio zamenik komandira Policije Kosova za region sever Veton Eljšani.
Prema njegovim navodima, u slučaju zaplene 174 riga za kopanje kriptovaluta vlasniku objekta u kome su uređaji otkriveni je „plaćana kirija od 500 evra“. Mašine nisu bile njegove, ali su zbog potrošnje (besplatne) struje bile stacionirane severno od reke Ibar.
O rudarenju kriptovaluta na severu Kosova često su govorili i najviši kosovski zvaničnici.
Što je kriptovaluta skuplja, potrošnja je veća. Na rudarenje najvrednijeg bitkoina, procenjuje se, odlazi pola procenta globalne potrošnje energije, odnosno onoliko koliko za godinu dana potroši cela Argentina.
Ranjivost kriptovaluta na zloupotrebu
Kriptovalute, kao relativno nova tehnologija, imaju određene slabosti kada je reč o zloupotrebi i korupciji.
Mnoge od njih omogućavaju korisnicima da vrše transakcije bez potrebe za otkrivanjem identiteta. To može olakšati nelegalne aktivnosti poput pranja novca, finansiranja terorizma ili trgovinu drogom, oružjem, ilegalnim sadržajem i slično, zbog njihove anonimnosti i globalne dostupnosti.
Kriptovalutama se operiše u relativno deregulisanom okruženju u poređenju sa tradicionalnim finansijskim sistemima, pa postoji manje mehanizama pravne zaštite i nadzora nad finansijskim transakcijama.
One su ranjive na hakovanje i krađu zbog decentralizovanog skladištenja i rada koji se zasniva na kriptografskim ključevima. Napadi na razmene, digitalne novčanike i rudarske platforme mogu rezultirati gubicima korisnika i kompanija.
Izražena volatilnost cena kriptovaluta može privući spekulante i manipulatore, što posledično može dovesti do neetičkog ponašanja i prevara na tržištu.
Da bi se smanjile napred navedene ranjivosti, regulatorna tela širom sveta razvijaju nove smernice i zakonske propise kako bi bolje regulisali kripto industriju.
To uključuje mere za sprečavanje pranja novca i borbu protiv finansiranja terorizma, kao i zahtevanje identifikacije korisnika pri razmenama kriptovaluta.
Edukacija korisnika o sigurnosnim merama i pravilnom korišćenju kriptovaluta takođe može doprineti smanjenju rizika od zloupotrebe i korupcije.
Karakteristični slučajevi zloupotrebe kriptovaluta
Kriptovalute su pogodne za pranje novca zbog svoje digitalne prirode i anonimnosti. Kriminalci mogu koristiti kriptovalute za pranje novca dobijenog iz ilegalnih aktivnosti poput trgovine drogom, korupcije ili sajber kriminala. Jedan od poznatih primera je „Put svile“ (Silk Road). Kriptovalute su tom prilikom korišćene za ilegalne transakcije.
Izuzetno je teško direktno potvrditi koliko se često kriptovalute koriste za finansiranje terorizma zbog njihove anonimnosti. Ipak, postoji zabrinutost da terorističke organizacije mogu koristiti kriptovalute za prenos sredstava između članova ili za prikupljanje donacija putem anonimnih transakcija.
Zabeleženi su slučajevi hakovanja digitalnih novčanika (wallets) ili platformi za čuvanje kriptovaluta. Tako su ukradena sredstva korisnika, a najčuveniji su primeri Mt. Gox-a ili Coincheck-a, kada su ukradene hiljade bitkoina.
Razmene kriptovaluta često su meta kriminalaca koji izvode različite oblike prevare. Najčešći su lažni ICO projekti, pump-and-dump šeme (manipulacija tržištem radi brze zarade), kao i krađa identiteta i preuzimanje naloga.
Često se koriste i ransomware napadi da bi se „oteli“ (zaključali) podaci ili blokirali pristupi računarima. Počinioci zatim traže isplatu u kriptovalutama, najčešće bitkoinu, za otkup. Ovi napadi gotovo uvek dovode žrtve do velikih gubitaka.
Navedeni karakteristični primeri ilustruju kako kriptovalute mogu biti iskorišćene za različite oblike kriminalnih aktivnosti. Istovremeno, pokazuju koliko je složena njihova regulacija i velika potreba za unapređenim sigurnosnim merama kako bi se korisnici zaštitili, a zloupotrebe sprečile.
Sledeće nedelje: Iskustva kosovskih rudara i potrošnja struje
Pogledajte još članaka sa istim ključnim rečima:
