Esat Fatahi je, sa porodicom, 1999. godine napustio svoju kuću u Prištini i kao raseljeno lice živi u Gračanicu, u Romskoj mahali. Iako su ga iz mnogih NVO-a ubeđivali i nudili stambenu pomoć, zbog loših bezbednosnih uslova i ograničene slobode kretanja i posle 10 godina ne želi da se vrati u svoj rodni grad. „Mnoge organizacije su me ubeđivale da se vratim u Prištinu, ali zbog veoma malog broja Roma koji danas tamo žive, loših bezbednosnih uslova i ograničene slobode kretanja odbijao sam da se vratim“, kaže Esat. On je u Gračanici sagradio novu kuću i tu, kako kaže, počeo novi život. „Zadovoljan sam sa onom što danas imam, sin mi se oženio, imam unuke. Ovde sam započeo novi život“, kaže Esat. ———————————————————————————————————————————————- Sebepi e narahacipnaskro o Rroma na irinena ani Prishtina ————————————————— O Esat Fatahi, pe familiaia, 1999 bersheste muklia pro kher ani Prishtina hem sar nashutno manush kerol gjivdipe ani Grachanica, ani Rromani mahala. But gjene kotar o NGO-ia mangle te keren leske kher, ama sebepi e narahacipnaskro hem limitirime e phirimnaskro, hem palo 10 bersh na mangel te irinel. „But organizacie mangle te irinav man ani Prishtina, ama but hari Rroma si ani kaia diz, e bilache kondiciengro hem limitirime phirimnaskro na mangav te irinav“, phenol o Esat. Ov ani Grachanica kergja kher, hem kote poshningja nevo gjivdipe. „But siom chalo odolesa so isi man, mo chavo prandosailo, isiman chave hem unukia. Kate poshnizom nevo gjivdipe“, phenol o Esat.
