Stefanović je dodao da je ta ideja spremljena u stranačkim kuhinjama u Beogradu i da ne samo da vodi u sve veće probleme, već je bespotrebna i nije pravno utemeljena.
Stefanović je u intervjuu Tanjugu rekao da nema nikakve potrebe građane severa Kosova pitati da li se protive instaliranju kosovskih institucija na severu Kosova, jer je za državu Srbiju „neprihvatljivo instaliranje bilo kakvih takozvanih insitucija države Kosovo“.
„Postavlja se pitanje legalnosti. Nisam siguran da su opštine u Republici Srbiji nadležne da donose odluke o izuzimanju odgovarajućih vladinih ili državnih odluka na teritoriji koji obuhvataju te opštine. U tom slučaju bi svaka opština u državi mogla da organizuje referendum, jer ne žele da plaćaju porez ili nisu glasali za tu vladu na izborima“, ocenio je Stefanović, ističući da se postavlja pitanje i kako bi se finansirao takav referendum.
Šef beogradskog pregovaračkog tima osvrnuo se i na nastavak dijaloga sa Prištinom, najavljan za početak sledeće godine u Briselu, i ocenio da, ukoliko se u međuvremenu ne usaglase stavovi dve strane oko poštovanje Rezolucije 1244 u regionalnom predstavljanju Prištine, nema razloga da se dijalog nastavlja.
„Mislim da smo već puno detalja oko regionalnog predstavljanja dogovorili, a ostao je taj ključni. Ako ne bude došlo do poklapanja stavova dve strane, ne vidim svrhu sastanaka u Briselu“, rekao je Stefanović.
On je ocenio da je sada na međunarodnoj zajednici da, uz pomoć zvaničnog Beograda, utiče na Prištinu da prihvati formulaciju 1244.
Prema njegovim rečima, Srbija na drugu opciju neće pristati.
„Druga opcija je neprihvatljiva, jer bi to bilo krajnje neodgovorno od jedne države i članice UN da nekim dogovorom derogira akt koji je poslednji važeći pravni akt vezan za Kosovo i Metohiju“, rekao je Stefanović.
Upitan da li se u razgovorima u Briselu ili prilikom kontakta sa međunarodnim predstanvicima pominje ta tema i šta se u tom smislu označava kao paralelne strukture, Stefanović je naveo da se povremeno i o tome govori, ali da se po pravilu ne misli na školstvo ili zdravstvo, već na „bezbednosne strukture, loklanu samoupravu, sud“.
„Sigurno je da se često spominje taj termin, ali samo u domenu, kako kažu, bezbednosnih struktura i eventualno lokalne samuprave ili suda u Kosovskoj Mitrovici. Jasno je da je to mnogima koji podržavaju kosovsku nezavisnost kost u grlu“, rekao je Stefanović.
Istakavši da institucije države Srbije na Kosovu ne mogu biti paralelne i da je tu stav Srbije jasan, on je kazao da pitanje ukidanja tih institucija nije deo zahteva Evropske komisije, već „jasno izražen i javni politički stav Nemačke po pitanju budućeg regulisanja odnosa na Kosovu i Metohiji“.
„Jedini izlaz iz te situacije je hrabar ulazak u politički proces rešsavanja kosovskog pitanja koji će morati da se oslanja na poseban status severa, garancije za enklave na jugu, sprske svetinje, vraćanje imovine i omogućavanje povratska Srba na Kosovo. Mislim da ta svest sve više sazreva među našim sagovorncima u EU i da ćemo imati prilike svi zajedno, ili buduća vlada Srbije, da uđe u taj proces“, naveo je Stefanović.
Stefanović je istovremeno najavio i da će se država obračunati sa zloupotrebama koje postoje u pojedinim opštinama na jugu Kosova i Metohije, u kojima uvećane plate primaju osobe koje čak ne žive u pokrajini.
Istakavši da je Srbija finansiranjem iz budžeta naših insitucija na Kosovu pre svega težila da omogući Srbima opstanak na Kosovu, on je naveo da je deceniju unazad taj posao obavljan aljkavo.
„Mislim da će Vlada Srbije naći načina da i u tom smilu pronađe odgovarajuća rešnja koja će sačuvati novac iz budžeta koji ide na KiM, ali tako da one bude usmeren onima kojima je neophodan, koji zaista tamo žive i obavljaju poslove u ime i za državu Srbiju. Sve ostalo je neopotrebno“, kazao je Stefanović.
On je najavio da uskoro građani neće morati da plaćaju takse za osiguranje na administrativnim prelazima, jer će biti potpisan tehnički sporazum asocijacija osiguravajućih društava centralne Srbije i Kosova.
