Društvo razlikje pet faza adolescencije: predadolescencija, rana, srednja („prava“), kasna adolescencija i postadolescencija. Svaka izaziva određene krize, među kojima su najznačajnije: normativna, kriza (konfuzija) identiteta, kriza autoriteta, asketizam, hipohondrija i kriza seksualnosti. Tri najupečatljivije faze su: Rana adolescencija: Period od jedanaeste do četrnaeste godine karakteriše potreba adolescenta da se usklade sa svojim izgledom. Kao rezultat fizičkih i emocionalnih promena, adolescenti u ovom uzrastu postaju jako osetljivi na svoj izgled. Imaju potrebu da u svemu liče na svoje prijatelje i budu prihvaćeni od njih. U nastojanju da ustanove vlastiti identitet, mladi se u ranom adolescentnom periodu često okreću od svojih roditelja. Time se osećaju jako usamljeni i kompenzaciju traže u druženju sa vršnjacima u početku istog pola. Veoma brzo nalaze velike sličnosti (vole istu muziku, mrze istog profesora…). Roditelji će najbolje pomoći svom tinejdžeru tako što pokušati da shvate njegovo ponašanje. Bezuspešno je voditi rat oko minđuša ili tetovaža. Možete da objasnite šta imate protiv nekog stila, možda vas eventualno posluša, ali nema svrhe da razgovor završite zapovednim “inače“. Nemojte da kritikujete i omalovažavate, jer su mladi na to izuzetno osetljivi. Srednja adolescencija: Činjenica je da se i mladi nesvesno boje da odrastu. Nisu sigurni da li mogu da postanu onakvi kakvi žele, ali im ponos ne daje da to priznaju. Kad posvesno sumnjaju u svoju sposobnost, začas nađu dokaze da im roditelji stoje na putu, a ne njihovi strahovi. Mladi su spremni da se pridržavaju roditeljskih pravila, ako je očigledno da su iskreni u pogledu tih svojih pravila i ideala. Ali, ako im uspe da otkriju licemerstvo kod svojih roditelja to ih oslobađa obaveze da se povinuju pravilima. U isto vreme to podriva njihov osećaj sigurnosti. Morate da postavite neke granice, ali probajte da to uspostavite u razgovoru sa detetom. Ako razgovarate o izlascima, saslušajte šta ono misli, kada treba da se vrati kući. Kasna adolesdcencija: Od osamnaeste do dvadeset prve godine većina konflikata se smiruje, jer je mlada osoba razvila svoj fizički, emocionalni i moralni identitet. Ako adolescent nikada nije prošao kroz period buntovnštva verovatno nema motivaciju da napusti roditeljski dom i nađe svoj put. Mladima je nekada potrebno pet do deset godina da bi potpuno našli svoj identitet. Oni se u toj međufazi pasivno odupiru životnoj matici, povlače se iz nje ili su previše buntovni. Imaju visoku kritičnost, cinični su prema licemerstvu, neumoljivi, beskompromisni, hrabri i spremni na žrtvu. Kasnije obično postanu tolerantniji prema drugim ljudima, spremniji na kompronise i sa njima je lakše raditi i živeti. Izvori http://www. porodicnilekar. net , http://www. psihologija. autentik. net/adolescencija. php , http://www. zemunskagimnazija. edu. rs
