Slaviša Petković, prvi ministar za povratak kazao je da je po formiranju ovog ministarstva napravljena strategija za povratak koja je usvojena u UN-u i koja je trebala i kasnije za sve druge slične primere u svetu da se koristi kao zvaničan dokument. Prema ovoj strategiji povratnicima je trebalo obezbediti ekonomsku održivost, što se kod nas na terenu nije dešavalo. „Ministarstvo kao institucija, prevareno je od dela tadašnje UNMIK administracije koja nije htela da obezbedi drugi deo projekta, a to je ekonomski program, tu ne snosimo nikakvu odgovornost“, kazao je Petković i kao primer naveo situaciju u selu Babuš. „Srbi u Babušu imaju u svom vlasništvu 400 hektara zemlje, ali niko do sada nije uradio ništa kako bi im pomogao da pokrenu bilo kakvu poljoprivrednu proizvodnju. Ne može se pričati o povratku, ako se tim ljudima napravi samo kuća ili im se da stan, ima tu još mnogo drugih problema koje, da bi smo rešili trebali bi smo imati podršku i Vlade Kosova i međunarodne zajednice, kao i pristup fondovima, što je bilo teško ostvariti“, kazao je Petković. Branislav Grbić, takođe bivši ministar za povratak, istakao je da je povratak institucionalni proces, i da za loš povratak mogu biti odgovorne samo institucije, ne i pojedinci. „Za sebe mogu da kažem da snosim odgovornost što Vladi Srbije nisam verovao da nisu stvoreni uslovi za povratak i što sam Vladi Kosova i međunarodnoj zajednici verovao da povratak može da se ostvari. Mnogo faktora je uticalo na to da li će se i gde dogoditi povratak, a naše učešće tu kao pojedinaca bilo je minimalno, jer su vlada Kosova i predstavnici međunarodne zajednice odlučivali o tome gde je povratak moguć“, kazao je Grbić. Bilo je planirano da svoje stavove u vezi problema povratka iznesu sva četiri ministra za povratak, koliko ih je bilo od kako je formirano ovo ministarstvo u Vladi Kosova, međutim debati u Medija centru u Čaglavici nisu se odazvali Saša Rašić, ministar Vlade u ostavci i Boban Stanković, ministar iz prethodnog saziva kosovske vlade.
