KIM – Zašto predsednički izbori na Kosovu protiču prilično tiho? S. S – Dok protiču tiho to je i dobro, do sada smo navikli da se i predsednički kandidati i predstavnici partija na neki način utrkuju da problem Kosova i Metohije koriste u političke svrhe. Mislim da je dobro da ako to sada ne čine, čine sigurno manje nego što je to ranije bio slučaj i mislim da Srbi na Kosovu i Metohiji ipak sada znaju da prepoznaju ono što jeste signal ili inicijativa od određenih političkih lidera političkih partija, znaće da prepoznaju da li je to istina ili nije i da li u toj nekoj priči postoji mogućnost da zaštite svoj interes ili ne. Do sada se uvek govorilo samo kada treba da se osvoje određeni poeni međutim sada prepoznavajući tu retoriku mislim da se neće usuditi da više obećavaju ono što se ne može uraditi. KIM – Težak je trenutak uopšteno na Kosovu i Metohiji, sada postoji i taj vakum, otišao je jedan administrator šta vi kao čovek koji je upućen na ovaj prostor i na rad Harija Holkerija mislite o njegovom radu? S. S – Ja bih generalno obuhvatio sve te specijalne predstavnike generalnog sekretara na Kosovu i Metohiji kao ljude koji su došli da odrade određeni posao. Normalno, oni su sigurno izlobirani od određenih struktura koje su imale uticaj na odabir samih tih predstavnika. Holkeri ništa nije ni manje ni više uradio nego što su uradili drugi. Na neki način su raniji predstavnici u neku određenu regulative ubacili neke stvari koje nisu u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, niti sa nekim okvirima koji bi omogućili da Srbi i ostali nealbanci ostvare svoj interes već se išlo samo da se Albancima prenesu ovlašćenja odnosno privremenim institucijama koje nisu stavljene na probu na neki test, već su im preneta ovlasćenja. Isto nešto što je ulinio i sam predhodni predstavnik Mihael Štajner koji je pred samim svojim odlazakom preneo ovlašćenja na privremene institucije koje ni jednim svojim gestom nisu pokazale da su instutucije koje mogu da izgrade civilno društvo ili demokratski prostor gde bi bila postovana ljudska prava. Samim tim prenošenjem on je nagradio nešto što je vrlo loše učinjeno. To je nastavio i specijalni predstavnik Holkeri koji se izgleda nije mnogo proslavio, normalno i sama ta njegova ostavka znači da nije uspeo da učini ništa ali ne bih svalio svu krivicu samo na njega zato što on nije uspeo da dodatno prenese ovlašćenja na privremene institucije i nadam se da će sledeći specijalni predstavnik malo ozbiljnije pristupiti rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Pominje se određeno ime koje bi ja lično voleo da vidim a to je gospodin Stefan Sanino koji je upoznat sa situacijom ovde, on je vodio OEBS-ovu misiju. Mislim da se mora primeniti sistem nagrađivanja onih koji mogu ispuniti određene standarde poput onoga što se desava u BiH. Ukoliko neko od političkih partija promoviše nezavisnost ili otcepljenje određenih entiteta oni se smenjuju, ukidaju im se odredjena ovlašćenja, dok naprotiv, na prostoru Kosova i Metihije ne poštuju se osnovne uredbe koje je sama UNMIK misija donela, oni se nagrađuju. Mislim da ovog puta to ne sme da se desi i neko ko je upoznat sa problemom Kosova i Metohije. Mislim da se to više ne sme dešavati i da se moraju stvoriti uslovi da svi žive svoj na svome. KIM – Koliko su tačna mišljenja da sve ovo zavisi od Beograda? Šta demokratski Beograd pod uslovom da pobedi na ovim izborima može da ponudi ovom prostoru? S. S – Tu postoje određeni problemi koliko je profilisan stav tog demokratskog Beograda i koliko je jedna odredjena inicijativa odozgo dolazila. Mislim da tu mora biti drugačijeg spoja, da tu pre svega, mora se imati jedinstven stav predstavnika Srba sa Kosova i Metohije koji će imati jedinstven odnos prema problemu i onda demokratski Beograd mora da oslušne ono što Srbi žele na ovom prostoru da mnogo više sluha ima za ono što jeste njihova težnja i ono što su njihovi stavovi. U nekim slučajevima određene strukture nisu imale sluha da oslušnu vapaj ljudi i predstavnike Srba sa ovih prostora, a ujedno i nemajući jasan koncept. Mislim da nas je 17. I 18. mart dovoljno otreznio da moramo drugačije pristupiti i mislim da demokratski Beograd, sada ne bih da potenciram na demokratskoj stranci ali demokratska stranka je stranka koja ima velikog potencijala. Ja sam lično učestvovao na pripremanju dokumentacije koja je poslužila pokojnom premijeru Zoranu Äinđiću za određivanje prema problemu Kosova i Metohije i mislim da je tu bilo jako velike energije i nažalost njegovom smrću mi smo jako puno izgubili i mislim da se sada čitav ovaj program vlade republike Srbije oslanja potpuno na taj koncept pokojnog premijera Äinđića. KIM – Gde bi se ovaj prostor našao za slučaj da na predsedničkim izborima pobedi Tomislav Nikolić? S. S – Ljudima je jasno da sva ta prazna retorika ne samo kod Tomislava Nikolića nego i kod drugih predstavnika i kod mnogih drugih partija ne može da donese ništa dobro i ljudi ne mogu biti zadovoljeni samo praznim pričama, konkretno činjenje je nešto sasvim drugo, a kako će reagovati medjunarodna zajednica neka to sami procene glasači. Mislim da imamo jedan problem. Glasači će se opredeliti za koga hoće, a ja se nadam da će razmisliti o tome ko može i šta doneti ovom prostoru. Mislim da u demokratskom kandidatu Borisu Tadiću postoji određeni potencijal i u ličnim kontaktima i razgovorima ja sam lično pristao da budem šef izbornog štaba Demokratske stranke. S obzirom da se Kosovom i Metohijom bavim i kroz samu organizaciju Srpskog nacionalnog sabora. Dobio sam čvrsta uveravanja da ukoliko sav svoj potencijal stavim kao i što sam ga stavio i tada kada je pokrenuo inicijativu pokojni premijer Äinđić da će se potpuno založiti i rezultat toga je njegovo prvo pojavljivanje u Americi kad je tražen izričit zahtev da se prvo sretne sa ljudima iz Senata i Kongresa koji su lobirali za Albance odredjeno vreme. Njegov izričit zahtev je bio da se oni izjasne o 17. i 18. martu prezentirao je određene materijale koji su mu dostavljeni i dobio je uveravanje da će na drugačiji način reagovati i pokušati da sada sprovode nešto što su sprovodili po onom principu zaštite albanskih interesa za vreme Slobodana Miloševića. Taj njegov zahtev je vrlo značajan i javnosti u Americi je prezentiran i već rezultat toga je bio obraćanje pismom onih koji su prihvatili da stave u zaštitu srpski interes na prostoru Kosova i Metohije. Posle toga je kontakt ostvaren sa našim lobistima i vrlo precizno je određeno kako i na koji način će se lobirati u narednom periodu po pitanju Kosova i Metohije i srpskog interesa, a samim tim i Srpski nacionalni sabor je radeći na terenu na Kosovu i Metohiji pripremio jako puno materijala koji je potpuno sinhrono praćenje svega onog što se dešavalo. KIM – Vi imate određenu viziju života na ovom prostoru. Ukratko, kako ona izgleda? S. S – Potpuno jasno se međunarodnoj zajednici mora staviti do znanja da privremene institucije apsolutno ne funkcionišu, ne mogu ispuniti svoj zadatak, s druge strane i sama koalicija â€Povratak†koja je u njima ušestvovala, i Srbi su pokazali jasan stav da žele da izgrade demokratske institucije i nisu mogli da ostvare svoje interese kroz te iste institucije. Samim tim i narod je glasanjem na lokalnim izborima 2002. godine potpuno delegitimisao koaliciju Povratak i sada se nema nikakvo moralno pravo da se pozivaju na neke odluke Koalicije s tim što neću reći da nije bilo rada i truda u koaliciji â€Povratak†da se nesto napravi. Međutim, tu nema nikakvog pomaka, očekuju se lokalni izbori na jesen i očekuje se i dalje da se na neki način Srbi uvuku u priču o izborima, međutim ovog puta nema niko moralno pravo, ni od predstavnika političke scene iz Beograda da pozove Srbe da izađu na lokalne izbore, dok se ne ostvare potpuni mehanizmi zaštite Srpskog interesa i ciljeva na ovom prostoru. Taj mehanizam može da bude prostor na kome će Srbi da administriraju ne ugrožavajući pritom administriranje Albanca na svom nekom prostoru, s tim što se mora striktno voditi računa da se polazna osnova za traženje takvih mehanizama, ne može uzeti rezultat etničkog čišćenja koji je nastao usled 5 godina delovanja tih tzv. privremenih institucija. Takođe, neka to bude demokratska utakmica da se na određenom prostoru gde će Srbi administrirati stimuliše ukoliko se sprovode ti standardi EU i Međunarodne zajednice i neka na tom prostoru kojim Albanci upravljaju i oni ukoliko sprovode određene standarde neka se stimuliše taj prostor. Siguran sam da bi tada Albanci sigurno morali da sprovode standarde, jer kome se budu priklonili predstavnici manjinskih zajednica taj prostor će biti stimulisan da izgrađuje institucije. KIM – Šta je sa radom Koordinacionog centra? S. S – Pa ja sam radio u Koordinacionom centru od samog njegovog početka i autor sam dokumenta koji je poslužio za osnivanje samog centra i mislim da je on jako dobro radio u početku, odnosno prvih 5-6 meseci i da je jako puno pozitivne energije u tom periodu bilo u Koordinacionom centru. Ne znam kojim razlogom se odustalo od tog koncepta, a sad posle 3 godine on se ponovo oživljava, a trebalo je istrajati s tim konceptom. Ja sam ga napustio još pre 10 meseci smatrajući da postoji mnogo drugačiji pristup i da ima mnogo potencijala i materjalnog i kadrovskog da se drugačije radi, ali eto u poslednje vreme vidi se da Koordinacioni centar skoro da i ne postoji. Ne znam stvaran razlog ali mislim da jedan ozbiljniji i mnogo drugačiji pristup i da se svi koji mogu da utiču na rešavanje problema na Kosovu drugačije odnositi prema jednoj instituciji. Da li rešenje određenih ličnosti nekom smeta ili ne, treba se promeniti osnažiti kadrovski, možda konceptualno odraditi i mislim da bi se mogao napraviti jedan ozbiljan napredak. Ja sam bio toliko smeo da to predložim tada pre 2 godine pokojnom premijeru Äinđiću. Zamislite koliko bi trebalo smelosti da sada preložimo neke pomake i predloge sada kad se desilo ovo i kada je propao koncept multietničnosti, koncept izgradnje privremenih institucija gde moram naglasiti da nikada ni u najgore vreme sukoba na prostorima Kosova i Metohije izmedju OVK i policije nije dolazilo do toga da Srbi budu upotrebljeni za etničko čišćenje. Mislim da oni imaju ogroman problem i da su plašim se stvorili monstruma u svom narodu i da će imati problema jer sada se može slobodno reći da je narod sam polsužio kao instrument za etničko čišćenje. Do otrežnjenja takvog naroda će vrlo teško doći ukoliko ne budu potražili i samu podršku Srba i Medjunarodne zajednice. KIM – Imamo li mi taj demokratski potencijal i te mehanizme i imamo li ponudu? S. S – Pa mislim da ponudu nemamo i mislim da bi imali potencijala i mogućnosti da napravimo zajednički sporazum i određeni dogovor, ali i oni moraju imati više hrabrosti. Sami intelektualci Albanci do sada nisu pokazali želju ili spremnost, možda zbog straha od reakcije naroda koji je stvoren, takav kakav je zbog interesa određenih lidera, teško je njima da se vrate i da govore o nekom demokratskom odnosu sa Srbima, ali što pre budu to shvatili siguran sam da će biti bolje i za sam Albanski narod i za čitav ovaj prostor. KIM – Verujete li vi da Demokratska stranka može da razvije takvu vrstu diplomatske aktivnosti? S. S – Ja mislim da može, jer Demokratska stranka poseduje odredjen broj ljudi koji se profesionalno bave ovim problemima poput mene, poput gospodina Borisa Stojkovića koji vodi program za brigu o deci i poput mnogih drugih koji su učinili jako puno. Do sada Demokratska stranka nije koristila Kosovo i Metohiju u političke svrhe već se suštinski bavila samim problemom. KIM – Šta je Demokratska stranka na terenu, na Kosovu i Metohiji? S. S – Svako ko poznaje Svetu Stefanovića znaće koliko je jako puno učinjeno na terenu i znaće koliko je Srpski nacionalni sabor učinio. Ne postoji prostor na Kosovu i Metohiji koji nije na neki način osetio i brigu i konkretna rešenja problema ljudi na terenu. Boravak po metohijskom delu koji je i najugroženiji od Velike hoče, Orahovca, Dečana, Peći, Äakovice i sam rezultat, govorim o periodu 17. i 18. marta, sve slike o paljevini žrtvama i premlaćivanju svet je ugledao slike zahvaljujući jednom predstavniku Demokratske stranke. 17. i 18. već je organizovan protest mladih oko 12 hiljada ljudi, i u tom protestu velikog uticaja je imala Demokratska stranka. A u tom periodu je gospodin Boris Stajkovac organizovao prikupljanje pomoći i uspelo se da 304 porodice u narednom periodu imaju od 150 do 200 evra. To su samo primeri o konkretnom bavljenju problemima, a ni raseljeni u Srbiji ne mogu zaboraviti Demokratsku stranku jer je ona učinila mnogo da se oni ne osećau kao građani drugog reda. KIM – Od koga očekujete glasove s obzirom na to da ovde postoje ozbiljne strukture SPS-a, SRS-a? S. S – Pa očekujemo glasove svih onih koji vide u ovom delovanju DS-a i inicijativi pokojnog premijera Äinđića i nastavku ovoga što čini Tadić i šta može ućiniti svojim autoritetom i autoritetom DS-a koji uživa na Zapadu. Mi računamo pre svega na onaj deo mlade populacije ljudi koji treba da misle o sebi i o budućnosti i da se bore za Srbiju, za jednu Srbiju koja stvarno može da donese nešto novo. Mislim da tu ima potencijala u glasačkom telu koje do sada nije glasalo. Eto u Štrpcu ima 7 hiljada 400 glasača obično izađe oko 3. 500 i ima još toliko potencijanih glasača kojima je svega dosta koji su po vokaciji spremni da svoje glasove daju demokratskom bloku. Upravo njih treba stimulisati da izađu. KIM – Dakle postoji pred 5-to oktobarski problem? S. S – Mislim da će posle ovog perioda dešavanja u martu ljudi uzeti sudbinu u svoje ruke. Kosovo i Metohija nije glasački potencijal i mi ljudi iz DS-a se ne borimo za glasove koliko za profilisanje stava DS-a prema problemu KiM, jer neće niko ni pobediti ni izgubiti zbog 20.000 glasova ali oni koji će prepoznati kroz Svetu Stefanovića srpski nacionalni sabor i DS neka prepoznaju borbu za ovaj prostor i da će sigurno DS staviti svoj potencijal za rešavanje ovog problema i znaće jasno da definiše stav prema međunarodnoj zajednici i prema Albancima. KIM – Hvala na ovom razgovoru gospodine Stefanoviću. S. S – Hvala i vama.
