Gori je u intervjuu za današnju Politiku podsetio da se ove godine, pored obeležavanja 15 godina od potpisivanja Deklaracije o strateškom partnerstvu, slavi i 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa odnosa između Rima i Beograda.
„Odnosi između Italije i Srbije zasnivaju se na četiri stuba – politički dijalog, ekonomska saradnja, stabilnost u regionu i evropska perspektiva Srbije. Nastavljamo na razvoju naših odnosa u sva četiri pravca“, naveo je Gori.
Podsetio je da je u protekloj godini bilo mnogo poseta italijanskih zvaničnika Srbiji, uključujući i posetu predsednice Saveta ministara Đorđe Meloni i naveo da će taj trend nastaviti u narednim mesecima i godinama.
Govoreći o odlaganju prijema Kosova u Savet Evrope, Gori je podsetio da na poslednjem Komitetu ministara Saveta Evrope to pitanje nije ni bilo stavljeno na agendu i da je Italija bila jedna od zemalja koja je bila za odlaganje prijema.
„Mi smatramo da prijem treba da bude vezan za suštinski napredak u formiranju ZSO. To je jedan od uslova koji bi trebalo da se ispuni kako bi kandidatura Kosova bila uspešna“, naveo je Gori.
Na pitanje zašto je Italija glasala za usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN, Gori je naveo da je to bila jedna od tema razgovora ministra spoljnih poslova Italije Antonija Tajanija i premijera Srbije Miloša Vučevića tokom nedavnog sastanka u Trstu.
„Pažljivo smo i u prijateljskom duhu saslušali argumente i ono što je srpska strana imala da nam kaže. Naš stav o rezoluciji je poznat. Glasanje je činjenica. Sada gledamo dalje u cilju očuvanja saradnje i stabilnosti u regionu“, naveo je Gori.
Na konstataciju da je pre 15 godina tadašnji premijer Silvio Berluskoni insistirao da se odredi rok do kada će Srbija ući u EU i na pitanje šta se desilo u Evropi koja je prestala da se zalaže za prijem novih država, osim kada je u pitanju Ukrajina, Gori kaže da razume frustraciju ljudi u Srbiji i čitavom regionu koja se tiče ulaska u EU i blokiranog procesa.
„Ali sada se u nekim zemljama javlja svest da taj proces treba da bude ubrzan, a Italija je jedna od zemalja koja je vodeća u tome. Mi želimo da se taj proces ubrza i da izvršimo pritisak da se sve to pokrene jer u ovom trenutku postoji novi impuls po pitanju proširenja EU“, rekao je Gori.
Ukazao je da postoje dva cilja i da treba što bolje iskoristiti dve stvari koje su trenutno aktuelne – plan rasta od šest milijardi evra koje EU stavlja na raspolaganje zemljama Zapadnog Balkana, a druga se tiče klastera 3 za Srbiju, a Gori ističe da se Italija zalaže da se taj klaster otvori što pre.
Na pitanje koji su najznačajniji pokazatelji ekonomskih veza između Italije i Srbije, Gori je naveo da je Italija treći najvažniji ekonomski partner Srbije.
„Trgovinska razmena godišnje iznosi 4,5 milijardu evra. U Srbiji je registrovano 1.200 italijanskih preduzeća, realizujemo veliki broj zajedničkih projekata“, naveo je Gori.
Podsetio je da su organizovana dva poslovna foruma Italija-Srbija za godinu dana i da je prvi održan u martu 2023. godine u Beogradu, a drugi nedavno u Trstu.
Na pitanje da li su italijanske kompanije zainteresovane za učešće u pripremama „Ekspa“ koji se organizuje u Beogradu 2027, on je naveo da jesu i da se o tome razgovaralo i u Trstu na Poslovnom forumu. Naveo je da je Italija najviše zainteresovana za infrastrukturne radove koji se tiču „Ekspa“, kao i da pomogne i kroz prenošenje svog iskustva, budući da je ta zemlja organizovala „Ekspo“ u Milanu 2015. godine.
„Italija može da ponudi i svoje iskustvo, znanje i veštine po pitanju priliva turista koji će doći da posete Ekspo“, naveo je on.
