Na severu Kosova gde je Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) sproveo istraživanje, građani se uglavnom bave drugim problemima, ali pojedini ispitanici su naveli da imaju empatije prema LGBTQI+ zajednici. Čak 63% ispitanih samtra da osobe ovakvog opredeljenja i rodne zastupljenosti treba da imaju ista prava kao i ostali građani. Ipak, 35% ispitanika ne bi želelo da im dete bude LGBTI+.
“Ključni problem koji smo uz pomoć istraživanja uvideli jeste nevidljivost zajednice, ali tu je i strah i nedostatak edukacije celog društva na severu Kosova. Istraživanje pokazuje da 81% učestnika zna značenje LGBTQI+ skraćenice, a 78% poznaje lično više od jednog pripadnika zajednice”.
U nerazvijenom i konzervativnom društvu kakvo je Kosovo, biti svoj nije popularno. Drugačiji stavnovi, izled ili ponašanje nailazi na osudu, a ponekad izazove i fizički napad. LGBTQI+ zajednica nije popularna, naprotiv – prema njoj se većina i dalje odnosi sa gnjušanjem.
„Ljubav je ljubav“
Živkica Jancić, umetnica, učestvovala je u ovom istraživanju na način da kroz svoje crteže prikaže LGBTQI+ zajednicu.
„Ljudi teško prihvataju različitost i oni jesu nevidljivi. Moj kolega i ja smo zajedno radili i potrudili smo se da crtežima, kroz umetnost, približimo tu ljubav između dva ista pola i da prikažemo da to nije ništa strašno, da nema različitosti i da je to u redu. Ljudi moraju da shvate da je ljubav, ljubav“, kaže mlada umetnica.
U Prištini malo drugačije
Za razliku od severa Kosova, u Prištini su se stvari malo promenile. Gradska sredina i veliko prisustvo predstavnika međunarodne zajednice uticali su na bolju prihvaćenost LGBTQI+ zajednice. Poslednjih godina u centru Prištine se održava Parada ponosa, a u njoj neretko učestvuju i predstavnici stranih ambasada i samo poneki predstavnik vlasti Kosova.
„Glavni grad je uvek onaj prvi. Grad je otvoreniji, kao i veći gradovi i veće države prema LGBTQI+ zajednici ali treba jedan vremenski period, a to ide sporo, da se taj način prihvatanja razvije – da svako ima ista prava kao i svi drugi građani“, kazao je Arber Nihiju iz NVO CSGD.
Kosovsko zakonodavstvo je naprednije u odnosu na pojedine zemlje u okruženju kada je u pitanju ova ugrožena zajednica, napominje on, međutim, „na papiru je jedno, a u praksi drugačije“. Ipak pohvalan je kada su u pitanju institucije i njihov odnos prema ovoj ugroženoj zajednici. Ipak, to homofobe i nasilnike ne sprečava da ugružavaju one koji su drugačiji.
„Jedan dečak koji je gej je napadnut od strane tri napadača homofoba koji su ga kidnapovali, fizički su ga zlostavljali, ucenjivali.. Kada su na lice mesta otišli policija i tužilaštvo bio je u užasnom stanju“, kaže Nihiju.
Potrebna sigurnost i rad institucija
Zbog problema diskriminacije i stigme LGBTQI+ osobe su nevidljive. One strahuju da će biti izrugane, da će biti napadnute. Često ni ne prijavljuju kršenja svojih prava, kaže Marija Radulović bivša zemenica Ombudsmana.
„Nevidljivost ide ruku pod ruku sa sigurnošću. Ne možete da očekujete da ljudi budu vidljivi ukoliko ne osećaju sigurnost, a sigurnost se dobija na taj način kada je svaki pojedinac koje god da je grupe bio oseća da institucije koje su zadužene za to stoje iza njega“.
Učesnici ove panel diskusije složni su da je edukacija građana ključna kada je u pitanju prihvatanje LGBTQI+ zajednice. Pojedini su mišljenja da bi već u ranijem uzrastu ovo moralo da bude tema obrazovanja.
