Vremenske prilike kao faktori na koje ne može da se utiče, ove godine nisu bile blagonaklone prema voćarima.
Niske temperature su ove sezone oslabile ili potpuno uništile prinos u većini voćnjaka na centralnom Kosovu.
Dejan Jančetović iz Livađa vlasnik je 250 stabala šljive, jabuke i kruške, ali je kao i većina drugih proizvođača rakije, morao da kupi voće.
“Opredelio sam se za lozu ove sezone. Grožđe sam kupio po ceni od 32 evrocenta za kilogram. Mogao sam da platim i jeftinije, ali sam hteo kvalitetno voće. Obezbedio sam oko hiljadu kilograma grožđa koje se u buradima fermentisalo 21 dan“, navodi Jančetović.
U našim krajevima se tradicionalno, najčešće peče šljiva. Osim najpoznatijeg srpskog brenda, u kazanima se peku i jabuka, kruška i loza. Za sve ove kulture, procedura proizvodnje rakije je slična.
“Pre svega mora se vodi računa da kazan i posuđe koje se koristi budu čisti. Ovaj posao nije za jednog čoveka, potrebna su najmanje dvojica ili trojica. Jedan konstantno održava predviđenu temperaturu vatre, drugi prati proces hlađenja vode, curenje rakije i njenu jačinu. Kada se zamenjuju komine, poželjno je da to urade trojica“, kaže domaćin iz Livađa.
Pečenje rakije je društveni događaj koji često okuplja prijatelje i osim što se međusobno pomažu u ovom poslu, Dejan i njegovi prijatelji koriste ovu priliku za druženje.
“To je vid razonode. Iskoristimo priliku da popričamo, družimo se, napravimo zajedničke planove za poljoprivredu. Najvažnije je da se pomažemo, u ovim teškim vremenima, pravo prijateljstvo nema cenu“, kaže Dejanov dugogodišnji prijatelj Slaviša Jovanović iz Livađa.
Kvalitet kosovske domaće rakije je široko poznat.
Oni koji je ne proizvode, mogu je kupiti po ceni od 4 do 6 evra po jednom litru.
Porodična slavlja su kod Srba su gotovo nezamisliva bez domaće rakije.
