Browsing: Analiza

Iako je do kraja godine ostalo još samo par dana, nema rešenja za problem regulacije snabdevanja i naplate električne energije korisnicima u opštinama na severu Kosova.  Ova svojevrsna telenovela sa elementima trilera i akcione drame, puna melanholičnih, zabavnih i bizarnih preokreta još uvek je bliža početku nego kraju raspleta. A godina prođe, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

U procesu rešavanja kosovskog problema, svakako da je neizbežno pitanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji. I dok se političari, ministri, izaslanici menjaju, SPC je ta koja o(p)staje uz svoj narod i ona je to vezivno tkivo oko koga se sabira srpski narod na KiM, smatra teolog i veroučitelj Mladen Aleksić*.

Slobodno kretanje, suštinski, ima tri aspekta i odnosi se na slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. Bez obzira na to što je ostvaren izvestan napredak u odnosu na posleratne godine u vezi sa kretanjem ljudi, taj aspekt slobode se i dalje nalazi na niskom, nezadovoljavajućem nivou, piše u autorskom tekstu direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.

Na žalost, čak i da odaziv na predstojeći popis bude stopostotan, nećemo moći da saznamo koliko je Srba napustilo Kosovo u proteklih deset godina, a opšti je utisak da ga je napustilo – mnogo. Ljudi iz svih zajednica su otišli zbog diskriminacije i gubitka nade da će na Kosovu ikada zavladati demokratija i mogućnost jednakih šansi za sve. Srbi su se iseljavali zbog pritiska većinske zajednice, neki i zato jer su razočarani u Srpsku listu, koja takođe uzrok odlaska značajnog broja ljudi, piše u autroskom tekstu za RTV Kim direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

Poslednji popis stanovništva na Kosovu je sproveden 2011. bez podataka sa severa Kosova (Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok) dok je južno od Ibra svega oko 25.000 Srba prihvatilo rad popisivača. Stoga bi popis planiran za 2022, pre svega, trebalo da pokaže stepen poverenja u prištinske institucije od strane srpske zajednice, a posebno efekte dosadašnjih sporazuma postignutih između Beograda i Prištine, piše u autorskom tekstu Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.

“Prosečan gledalac s razlogom ima utisak da se u beogradskim medijima prikazuje premalo od stvarnog života Srba na Kosovu. Sve što čujemo i vidimo skoro može da se sažme u samo dve reči, obespravljenost i ugroženost Srba. Širi, konkretniji i potkrepljeniji sadržaj tog narativa često nam izmiče u informativnim emisijama”, piše u autorskom tekstu sociolog i istraživač u Birou za društvena istraživanja Radule Perović.

Prođe dugo iščekivani 6. novembar. Snabdevanje severa Kosova rešeno je izdvajanjem dodatnih 6,7 miliona evra za pokrivanje troškova električne energije do kraja godine. Tolika je cena Kurtijeve nesposobnosti da rešava probleme na vreme, njegovog odlaganja i predizbornog kalkulisanja, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

Sve je odavno rečeno i ništa nije rečeno. Nešto se kao zna, ali suštinski – ništa se ne zna. Toliko smo se pogubili u smradu onoga što je nekada bila naša reka Gračanka, da su se pojavili ljudi koji otvoreno govore da to i nije reka, već da su to samo neki vodeni recidivi jalovine (drugog ekološkog kancera našeg zavičaja) i fabrike vode, piše u autorskom tekstu za RTV Kim aktivista civilnog društva Stefan Filipović.

Iz Prištine zahtevaju da im se preda dokumentacija srpske vojske i policije, što u Beogradu odbijaju i uslovljavaju uvidom u arhivu OVК. Za to vreme, u Prištini poriču da uopšte postoji arhiva OVК, iako je u predlogu „Zakona o zaštićenim vrednostima OVК“ kao jedna od zaštićenih stavki bila pobrojana i „Arhiva OVК“. Iskrena saradnja između institucija u Beogradu i Prištini po pitanju nestalih može se očekivati tek ukoliko dođe do postizanja nekog političkog dogovora, piše u autorskom tekstu istoričar Petar Ristanović.

Moj drug i sabrat iz lokalne kafane, Aca, priča sa svojom ćerkom koja je pre nekoliko meseci otišla vani. Jasno mu vidim tugu u očima, ali on ih hrabro zatvara i guta knedlu znajući da će tamo negde ona imati bolji život. Sa završenim fakultetom, apsolutno zdravog načina razmišljanja i bez straha da ga kaže, uvidela je da će tamo preko neko ceniti njen trud i godine sticanja znanja onako kako to ovde nisu hteli., piše u autorskom tekstu Srđan Simonović, konsultant u Humanom centru Mitrovica (HCM).

Nacionalni interes Srba na i oko Kosova, kao okvir koji bi dao strateški karakter i konzistentnost politike prema tom pitanju od nacionalnog značaja, nikada nije definisan. On se, umesto toga, poistoveċuje sa uskim partijskim interesima koji se agresivno tumače kao državni, a svaka nova partija na vlasti u Srbiji, na Kosovu instalira svoju političku nomenklaturu od koje se očekuje da slepo prati partijska upustva i politiku, piše za RTV Kim Miodrag Miki Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

Neko od kosovskih Srba je nedavno napisao: samo da preživimo ove (lokalne) izbore! Iako izrečene pre nekoliko nedelja, ove reči su sablasno delovale tog 20. septembra kada se Albin Kurti odlučio na jednostran čin primene tzv. mera reciprociteta slanjem specijalnih jedinica policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Kao i uvek do sada, narod je krenuo za specijalcima i formirao barikade, čime se stvorila kriza u kojoj su jedni drugima trenirali živce, piše direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.

Do lokalnih izbora na Kosovu ostale su nepune dve nedelje, a izbornu kampanju u srpskim sredinama potpuno je skrajnula do juče vrlo napeta situacija na severu Kosova. Ipak, prema stavovima učesnika ankete na portalu RTV Kim, koji su od početka avgusta imali prilike iskažu svoje mišljenje po pitanju učešća na predstojećim izborima, odziv glasača će biti bolji nego u prošlom ciklusu.

Kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu, baronica Ketrin Ešton i srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali prvi sporazum između Beograda i Prištine, posle toga na Severu Kosova ništa nije bilo isto, piše Milivoje Mihajlović.

U vreme kada nadležni organi imaju mnogo poteškoća u borbi sa pandemijom na Kosovu se, kao i u nekim drugim zemljama, ove godine dva puta održavaju izbori. Za narod se može reći da je, u najmanju ruku, zbunjen i umoran od političkih zbivanja posledjnih godina, piše novinar Ljeart Hodža u nameri da pojasni zašto su predstojeći lokalni izbori drugačiji. I važni.

Često sedim i razmišljam koja je svrha mog života na Kosovu. Zašto sam iz Beograda došla u Prištinu i ovde započela nov život u svakom pogledu. Razmišljam o svemu kroz šta sam, kao pripadnica nacionalne manjine, prošla u Beogradu, a bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Onda shvatim da sam zapravo u prednosti, jer razumem i saosećam sa ljudima na Kosovu, sa Albancima jer sam poreklom Albanka, a sa svima ostalima, jer nekada sam bila u njihovim cipelama, piše prevodilac i lektor Nora Bezera.

Prošle nedelje sam imao impresivan razgovor sa grupom inovativnih umova sa Kosova i iz Severne Makedonije. Bila je to razmena ideja sa mladim profesionalcima koji traže nove puteve, nove vizije. Ti kreativni ljudi traže mogućnosti, tako da njihov rad stvara korist za njih i društvo. Debata je bila deo #EUConnects 4 #FutureIsDigital kampanje koju moja kancelarija sprovodi tokom jula, piše Šef Kancelarije EU/Specijalni predstavnika EU ambasadora Tomaš Sunjog.

Kosovski Srbi smatraju da je proces dijaloga između Beograda i Prištine do sada generalno imao negativan uticaj na njihov svakodnevni život, da je obilovao odsustvom transparentnosti i objektivnih informacija o samom procesu, kao i nedostatkom predstavljanja njihovih autentičnih interesa. Sve napred navedeno predstavlja ključne nalaze istraživanja „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su nedavno predstavili Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).