Browsing: Analiza

Samoopredeljenje je maja 2019. zatražilo da se zakonom formira Institut za istraživanje genocida srpske države na Kosovu. Istovremeno, predsednik studentske organizacije na Univerzitetu u Prištini Medžit Ramusa je zatražio da se muzej genocida „locira u pravoslavnoj crkvi Hrista Spasa koja se nalazi u kampusu Univerziteta u Prištini”. Opozicija je krajem proleća najavljivala brzi pad vlade.

Nakon novembarske odluke da Srbi (sa severa) napuste sve kosovske institucije, što je uključilo napuštanje i političkih institucija, raspisani su vanredni izbori u četiri opštine na severu Kosova u kojima Srbi čine većinu stanovništva. Zbog osetljivog trenutka, odustalo se od prvobitnog termina, 18. decembra prošle, pa su izbori pomereni za 23. april ove godine.

Krajem novembra 2018. godine Skupština Kosova je na zahrev 42 poslanika raspravljala o „neuspehu i skandalu“ u spoljnoj politici Prištine. Sednicu je ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli neuspešno pokušao da odloži pa je opzicija, između ostalog, insistirala i da vlada aktuelnog premijera Haradinaja podnese ostavku.

Krajem leta 2018. godine predstavnici opozicionih stranaka Albanaca na Kosovu su potvrdili da će pozvati na proteste kako ne bi dozvolili kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju da nastavi vođenje dijaloga sa Beogradom o korekciji granice. „Ni Kosovo, ni istočno Kosovo* neće da se deli, o nezavisnosti ne pregovaramo. Srbiji ništa ne dugujemo, novu patnju i nove kompromise ne prihvatamo“, kazao je na protestu u Prištini predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti.

Predsednik opozicionog pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri je 2. januara 2018. godine podneo ostavku na tu funkciju i sve ostale dužnosti u partiji, a isto je učinila i potpredsednica Aida Drguti. Samoopredeljenju su predstojali unutrašnji izbori, pa je Aljbin Kurti momentalno najavio kandidaturu za mesto lidera.

Protivljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija osnivanju Zajednice/Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu (ZSO) seže daleko u prošlost, a o „bosnizaciji severa“ je govorio pre više od decenije. Ipak, ovaj političar, koga ni svi u Prištini ne percipiraju kao hrabrog i principijelnog, nedavno je promenio deo svog mišljenja pa sada, uz odricanje, sve ćešće pominje i mogućnost formiranja ZSO, ali pod njegovim uslovima. Radio Kim će od danas, 19. februara, nedeljom objavljivati analizu jedne političke pojave u nekoliko nastavaka „Tako je govorio Kurti“ posvećen gotovo decenijskom protivljenju aktuelnog kosovskog premijera Kurtija osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).

Samoopredeljenje i Aljbin Kurti su niz akcija uz upotrebu suzavca u Skupštini Kosova započeli u četvrtak, 8. oktobra 2015. godine, protestujući tako protiv ZSO. Prethodno su, na istoj sednici, polivali vodom poslanike pozicije.

Nakon odluke Ustavnog suda Kosova da pojedini delovi Sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo su 9. januara 2016. zatražili ostavku vlade.

Kosovska opozicija je krajem proleća 2016. poručivala da će se maksimalno zalagati za sprečavanje ratifikacije Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, iako je to bio uslov za viznu liberalizaciju. Aljbin Kurti je tvrdio da je „Kosovo zemlja koja nema granice“, a vladajuće partije pozivale su opoziciju na razgovor.

Centralna izborna komisija Kosova je 7. jula potvrdila konačne izborne rezultate prevremenih parlamentarnih izbora održanih 11. juna 2017. godine.

Centralna izborna komisija Kosova je 7. jula potvrdila konačne izborne rezultate prevremenih parlamentarnih izbora održanih 11. juna 2017. godine.

Kosovska opozicija je krajem proleća 2016. poručivala da će se maksimalno zalagati za sprečavanje ratifikacije Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, iako je to bio uslov za viznu liberalizaciju. Aljbin Kurti je tvrdio da je „Kosovo zemlja koja nema granice“, a vladajuće partije pozivale su opoziciju na razgovor.

Nakon odluke Ustavnog suda Kosova da pojedini delovi Sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo su 9. januara 2016. zatražili ostavku vlade.

Samoopredeljenje i Aljbin Kurti su niz akcija uz upotrebu suzavca u Skupštini Kosova započeli u četvrtak, 8. oktobra 2015. godine, protestujući tako protiv ZSO. Prethodno su, na istoj sednici, polivali vodom poslanike pozicije.

Samoopredeljenje i Aljbin Kurti su niz akcija uz upotrebu suzavca u Skupštini Kosova započeli u četvrtak, 8. oktobra 2015. godine, protestujući tako protiv ZSO. Prethodno su, na istoj sednici, polivali vodom poslanike pozicije.

Protivljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija osnivanju Zajednice/Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu (ZSO) seže daleko u prošlost, a o „bosnizaciji severa“ je govorio pre više od decenije. Ipak, ovaj političar, koga ni svi u Prištini ne percipiraju kao hrabrog i principijelnog, nedavno je promenio deo svog mišljenja pa sada, uz odricanje, sve ćešće pominje i mogućnost formiranja ZSO, ali pod njegovim uslovima. Radio Kim će od danas, 19. februara, nedeljom objavljivati analizu jedne političke pojave u nekoliko nastavaka „Tako je govorio Kurti“ posvećen gotovo decenijskom protivljenju aktuelnog kosovskog premijera Kurtija osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).

Kosovska policija po treći put produžava rok za prijem policijskih službenika. Ovoga puta, taj rok je do 10. februara.

Teške odluke koje usled rata u Ukrajini nameću predstavnici međunarodne zajednice srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću dodatno stvaraju glavobolju. Evroamerička šatl diplomatija ga tera na ponovno razmišljanje o ostavci.

„Svi proizvodni pogoni u zemlji povezani su s vašom proizvodnjom. Čovek se obrađuje u samom životu. Ali i vi ćete mu pomoći da prepravi dušu. Ovo je važna proizvodnja – duše ljudi. A vi ste inženjeri ljudskih duša. Zato pijmo za pisce!“, rekao je Josif Visarionovič Staljin 26. oktobra 1932. na večeri priređenoj u čast povratka Maksima Gorkog u Rusiju iz samonametnutog egzila u Italiji. Ostalo je nejasno da li je Staljin formulaciju iz naslova ovog teksta „pozajmio“ od Jurija Karloviča Oleše (1899-1960) ili Vladimira Vladimiroviča Majakovskog (1893-1930).

Kritičke reči iz naslova su pripisane istaknutom dramskom piscu i društvenom komentatoru Džordžu Bernardu Šou, a bile su upućene na račun Arčibalda Filipa Primrouza, petog grofa od Rouzberija, koji je krajem 19. veka kratko vreme bio i premijer Ujedinjenog Kraljevstva. U slučaju Kosova, one savršeno ilustruju navode sa samog početka studije „Suočiti se s prošlošću, opstati u sadašnjosti: Položaj i potrebe civilnih žrtava rata u Srbiji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji“ da je „skoro čitava populacija Kosova pogođena, na ovaj ili onaj način, sukobom iz 1998-1999“, a da adekvatne mere koje će zadovoljiti društveno-ekonomske i zdravstvene potrebe stanovništa „tek treba da budu ustanovljene od strane kosovskih institucija, međunarodnih agencija za razvoj i organizacija civilnog društva“.