Browsing: CASA

Nevladine organizacije sa severa Kosova – Centar za Afirmativne Drustvene Akcije (CASA), Nova društvena inicijativa (NSI), Institut za teritrorijalni ekonomski razvoj (InTER) i AKTIV najoštrije su osudile izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije Snežane Paunović, u kojoj je, ističu, opravdala i normalizovala ideju etničkog čišćenja Kosova.

Tromesečni prelazni period za zamenu dokumenata na Kosovu je završen, a iza njega je ostao ogroman broj nerešenih zahteva i zbunjenih građana. Iako je proces najavljivan kao olakšica, na terenu se pretvorio u administrativni lavirint pun diskriminacije, neujednačene prakse i odbijanja – naročito južno od Ibra, gde u gradovima poput Peći gotovo nijedan zahtev nije uspešno rešen.

Istraživanje „Indeks poverenja 2026“, koje je sprovela NVO CASA na uzorku od 800 ispitanika, pokazuje da su odnosi između kosovskih Srba i Albanaca i dalje opterećeni političkim tenzijama, različitim pogledima na prošlost i niskim nivoom međusobnog poverenja. Istovremeno, rezultati ukazuju na određeni prostor za dijalog, posebno kada su u pitanju institucionalna pitanja, vladavina prava, zaštita ljudskih prava i ekonomska saradnja.

Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) saopštio je da je (pre)mali broj pogođenih građana uspelo da okonča složene administrativne procedure i reguliše svoj status pre isteka tromesečnog prelaznog perioda za punu primenu Zakona o strancima.

Organizacije civilnog društva sa severa Kosova – Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Aktiv, Nova društvena inicijativa (NSI) i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) – reagovale su povodom postavljanja naziva ulica u Severnoj Mitrovici bez konsultacija sa opštinom. „Spor oko naziva ulica jasan je pokazatelj arbitrarnog odnosa centralnih vlasti prema ustavnim i zakonskim nadležnostima opština“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja saopštio je da je od danas stupio na snagu novi Zakon o državljanstvu.

Prikupljanje dokumenata u okviru Zakona o strancima se, kaže profesorka Senka Kostić, servira kao administrativno pitanje a zapravo je reč o početku integracije Prištinskog univerziteta u kosovski sistem. Advokatica Jovana Filipović kaže da je važno da “neko sa vrha” konačno kaže šta je dogovoreno, dok Tijana Grujić iz NVO CASA ukazuje na brojene probleme sa kojima se građani sreću tokom pokušaja registracije u kosovski sistem i prijavljivanja za dobijanje boravišne dozovole.

Mesec dana od početka primene Zakona o strancima na Kosovu, u praksi su već uočeni brojni problemi i nejasnoće u procedurama. Posebno je pogođen Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde zaposleni i saradnici nailaze na neujednačene zahteve i administrativne prepreke prilikom pribavljanja dozvola. Dodatnu zabunu izazivaju odgovori institucija Srbije, koje tvrde da ne poseduju informacije o pravnom statusu ove visokoškolske ustanove. Istovremeno, Srbi na Kosovu suočavaju se sa kratkim rokovima, nedostatkom jasnih uputstava i opterećenim administrativnim sistemom u pokušaju da regulišu svoj status.

Nevladina organizacija CASA objavila je prvi izveštaj o praćenju primene Zakona o strancima, koji donosi pregled načina na koji se ovaj zakon sprovodi od kada je njegova puna primena započela 15. marta 2026. godine.

Nevladina organizacija Centar za afirmativnu društvenu akciju (CASA) pokrenula je proces sistematskog praćenja primene Zakona o strancima u praksi, sa ciljem da se identifikuju prepreke i uoče najčešći problemi u svakodnevnoj primeni zakonskih odredbi.

Grupa nevladinih organizacija sa severa Kosova oštro je reagovala na jučerašnje obraćanje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija novinarki KoSSeva kojoj je poručio “da ne bi bilo loše” da postavi pitanje na albanskom.

Ako je opština, kako tvrde, delovala po zakonu i vršila dužnost u interesu građana, šta je to u tim odlukama osetljivo? Lično mislim da oni ne govore o povredama zakona, već o odlukama koje otkrivaju pravu prirodu ove vlasti – da je ona bila politički servis Pokreta Samopredeljenje i njihove etnocentrične politike. Ovo je za KoSSev poručio Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

Grupa organizacija civilnog društva poručuje da je objašnjenje KBS-a da su njihovi pripadnici danas zalutali na sever Kosova neprihvatljivo. „Izostanak adekvatne reakcije i nadzora KFOR-a dovodi u pitanje poverenje građana u međunarodne bezbednosne garancije“, navode u zajedničkom saopštenju.

Motiv da četiri partije koje su na centralnom nivou žestoko sukobljenje a na lokalnom nivou formiraju zajedničku listu u trci za vlast u Opštini Gračanica, Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije vidi u pokušaju za prevlast nad Srbima, etnički sukob ali i promenu etničke strukture.

“Teško mi je da poverujem da informacije koje danas koristi za osporavanje legitimiteta srpskog sudije nisu bile poznate i u trenutku kada je sama uputila zahtev Ustavnom sudu”, ovako na potez Vjose Osmani gleda Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).

U Barabar Centru u Prištini održano je predstavljanje publikacije „Morfologija i građenje reči“, autorke Nore Bezere, u organizaciji Centra za društvenu afirmaciju (CASA), uz podršku UNMIK-a na Kosovu. Događaj je okupio predstavnike različitih zajednica s ciljem promocije jezika kao sredstva povezivanja i boljeg međusobnog razumevanja.

Predstavljen izveštaj Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA) otkriva zabrinjavajuće podatke o percepciji dijaloga između Kosova i Srbije. Više od 70 odsto Srba na Kosovu ocenjuje svoj položaj kao veoma loš, dok većina Albanaca veruje da normalizacija odnosa ide u pogrešnom pravcu.

Barabar centar, smešten u Grand hotelu u Prištini koji su osnovale nevladine organizacije Integra iz Prištine i CASA iz Severne Mitrovice, s ciljem da otvore prostor koji okuplja različite zajednice na Kosovu kroz kulturu, umetnost i razgovor juče je svečano obeležio dve godine postojanja.

Komentarišući navode srpskih nevladinih organizacija o učestalom sekusalnom uznemiravanju žena na severu Kosova, kosovski omgudsman Naim Ćeljaj je za Kallxo rekao da do sada Kosovska policija primila niti jednu zvaničnu prijavu o seksualnom uznemiravanju, te da da ovakvi navodi „mogu biti deo pokušaja određenih grupa da naruše ugled Kosovske policije“. Na ovu izjavu reagovala je grupa nevladinih organizacija tražeći pojašnjenje.

Trenutna blokada unutar Skupštine Kosova je više partijske prirode, a manje institucionalna – s obzirom na to da pojedini organi vlasti i dalje funkcionišu, kaže u podkastu Aequitas politički analitičar Fatmir Šeholi.