Na brojne nepravilnosti koje su pratile čitav proces ukazuje programska direktorka organizacije KASA, Tijana Grujić, koja ističe da su građani bili suočeni sa različitom primenom zakona i velikim brojem odbijenih zahteva.
„Osim što je sam proces kasnio, čime je građanima ostavljeno manje vremena za registraciju, zabeležili smo i nepravilnu primenu zakona, neujednačenu praksu između opština, nepotpune informacije, konfuziju u primeni propisa, kao i nedovoljnu obučenost pojedinih administrativnih službenika. Zabeležili smo veoma mali procenat uspešno rešenih zahteva, a očekivali smo da će taj procenat biti još niži južno od Ibra, što se, nažalost, i pokazalo tačnim“, kaže Tijana Grujić, programska direktorka organizacije KASA.
Dok nevladine organizacije upozoravaju na sistemske propuste i indirektnu diskriminaciju kroz novi Zakon o državljanstvu, za mnoge porodice ovo nije visoka politika, već svakodnevna borba za osnovna prava. Deca rođena u centralnoj Srbiji, uprkos tome što ispunjavaju sve zakonske uslove, ostaju bez kosovskih dokumenata zbog grešaka samih službenika na šalterima.
Jedna od njih je i ćerka Slađane Dašić iz Brestovika, čiji je zahtev odbijen zbog administrativne greške, iako je porodica dostavila svu potrebnu dokumentaciju.
„Problem je nastao zato što je rođena u Kragujevcu. Prošle godine, kada je otvorena mogućnost za podnošenje zahteva, prikupili smo svu potrebnu dokumentaciju i predali zahtev. Na kraju je odbijen. Kao razlog odbijanja naveden je dokument o kućnoj zajednici koji je izdao njihov službenik. U njemu je bio upisan jedinstveni matični broj koji dete ima u Srbiji. Rekli su da taj matični broj ne može da stoji. Ukazali smo da je to greška njihovog službenika, jer je on izdavao dokument i trebalo je da zna kako se pravilno popunjava“, kaže Slađana Dašić iz Brestovika.
Ova administrativna golgota nije samo iscrpljujuća, već i izuzetno skupa. Da bi uopšte predali papire koji će kasnije biti odbijeni, građani troše stotine evra na putovanja, notare i međunarodne overe.
Koliko je čitav postupak finansijski opteretio njenu porodicu objašnjava Slađana Dašić iz Brestovika.
„Sva dokumenta iz Srbije morala su da budu overena apostil pečatom. Zatim smo imali troškove overe kod notara, kao i dva puta putovanje do Kragujevca. Ukupni troškovi iznosili su oko 500 evra. Nismo u mogućnosti da ponovo izdvojimo toliki novac, pogotovo kada niko ne može da nam garantuje da će dete ovoga puta zaista dobiti dokumenta“, ističe Slađana Dašić iz Brestovika.
Zbog svega ovoga, mladi ljudi koji nisu uspeli da prođu kroz neujednačene procedure danas su ograničeni u kretanju i mogu da koriste samo prelaze Brnjak i Jarinje. Organizacije civilnog društva zahtevaju hitnu reakciju institucija i međunarodne zajednice.
Programska direktorka organizacije KASA Tijana Grujić upozorava da zabeleženi slučajevi pokazuju da je neophodno ujednačiti praksu u svim opštinama i omogućiti građanima jednako postupanje pred institucijama.
„U poslednjim danima roka naišli smo na slučaj osobe koja je četiri puta vraćena sa šaltera uz obrazloženje da ne ispunjava uslove zato što poseduje srpsku ličnu kartu izdatu za grad na Kosovu. Međutim, upravo je cilj ovog tromesečnog perioda bio da se takvim osobama omogući zamena dokumenata. Zbog toga je neophodno ujednačiti praksu i obezbediti da svi građani budu jednako tretirani pred zakonom. Mi nećemo prestati da govorimo o tome i da insistiramo na poštovanju ljudskih prava svih građana, uključujući i Srbe na Kosovu“, poručuje Tijana Grujić, programska direktorka organizacije KASA.
Dok zakon na papiru nudi rešenja, njegova primena na šalterima stvorila je nepremostiv zid. Bez produženja rokova i pojednostavljenja procedura, pravo na lična dokumenta za mnoge Srbe na Kosovu ostaće samo nedostižna i preskupa stavka.
