Browsing: Lažne vesti

U eri društvenih mreža, brzog protoka informacija i sve češćih dezinformacija, građani se suočavaju sa izazovom da razlikuju proverene činjenice od manipulativnih sadržaja. Posebno su izloženi mladi, koji se danas u najvećoj meri informišu putem digitalnih platformi, gde se informacije šire velikom brzinom, često bez provere izvora i odgovornosti za objavljeni sadržaj, piše Radio Goraždevac.

U vremenu kada se informacije šire brže nego ikada, građani moraju da obrate posebnu pažnju na izvore vesti, kredibilitet medija i sadržaj, a ne samo na bombastične naslove, poručila je urednica programa na srpskom jeziku Radio Kosova Zulfija Jakupi u podkastu „Čitanje između redova“ Radija Goraždevac.

U eri lako dostupnih informacija i još lakše dostupnih dezinformacija, na Kosovu se tradicionalno sudaraju različiti narativi, često međusobno isključivi. Ista vest može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od toga gde je i na kom jeziku objavljena, pa je ključno pitanje – ko, zapravo, stoji iza lažnih i manipulativnih informacija: lokalni akteri ili spoljašnji centri moći?

Otkrivanje dezinformacija jedan je od aktuelnih zadataka kojim se novinari na Kosovu, posebno oni koji rade na srpskom jeziku, bave poslednjih godina. Međutim, osim ovog izazova, lokalni mediji na srpskom istovremeno vode borbu i sa finansijama, nedostatkom kadrova i pritiscima.

„Ti novinari žive u lokalnoj zajednici, kreću se u tim lokalnim sredinama. Sreću svoju publiku na terenu. Nemaju toliko luksuza da varaju ili da koriste nešto što nije istinito. Takvi mediji imaju prednost. Brojna istraživanja pokazuju da su određeni nezavisni mediji na srpskom jeziku čitani, slušani, gledani i poštovani i kada je u pitanju informativni program i poverenje u njih“, rekao je Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca u najnovijem podkastu Kim radija posvećenom dezinformacijama i lažnim vestima iz ugla novinara lokalnih medija.

Beogradski tabloid Večernje novosti, a za njim i drugi portali, objavili su sinoć tekst pod naslovom „Kurti pojačava pritisak na Srbe: Priština sprema nove provokacije…“. Po naslovu zvuči kao činjenica koju je novinar utvrdio. Međutim, u pitanju je isključivo mišljenje i to jednog sagovornika.

Lažne vesti i dezinformacije sve više preplavljuju društvene mreže i medije, posebno u društvima sa složenim političkim i etničkim odnosima, poput Kosova. Kako ih prepoznati, proveriti i sprečiti širenje, bila je tema razgovora u podkastu Medija centra Čaglavica sa Festimom Rizanajem, istraživačem platforme Hibrid.info.

U vremenu kada se informacije šire ogromnom brzinom, a granica između istine i manipulacije postaje skoro neprimetna, medijska pismenost postaje ključna i ušla je i u škole.

Kako i vest o komentarima čitalaca može da bude istovremeno netačna, politička kampanja i spin, pokazuje tekst koji je 13. oktobra objavio portal ALO, naslovljen „SRAMOTA! Blokaderi preko N1 napali Srbe sa KiM! „Zašto bi nas interesovali izbori u drugoj državi, to zanima samo SNS!“.

Kandidat Srpske liste za gradonačelnika Zubinog Potoka Miloš Perović, saopštio je da su članci albanskih medija koji ga dovode u vezu sa događajem u Banjskoj, prema njegovim rečima, izrežirani od strane onih koji žele da ga diskvalifikuju u ovom izbornom procesu i kako je naglasio, predstavljaju primer lažnih vesti.

Prorežimski tabloidi u Beogradu, opet su uzmenirili javnost.

Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara u kojoj više medija optužuje da šire lažne vesti, izazivaju uznemirenost i paniku i smatra ih neprihvatljivim jer mogu da budu i povod za nasilje prema medijima.

Martin Saliji je srednjoškolac, učenik trećeg razreda Gimnazije u Kamenici. Kao i većina njegovih vršnjaka, provodio je sate skrolujući po internetu. Čini se, pasivno upijajući vesti i druge sadržaje koje internet omogućava. Nikada, kaže, nije mnogo istraživao. O medijima i informacijama imao je neko osnovno znanje.

Lažne informacije, viralni sadržaji i alati veštačke inteligencije menjaju način na koji doživljavamo stvarnost. Zato je važno da znamo, kako da prepoznamo manipulaciju i zaštitimo sopstveni pogled na dešavanja oko nas.

Reč je o lažnim vestima koji u sebi ne sadrže nijednu činjenicu, nijedan dokaz, već manipulišući narativima pokušavaju da zloupotrebe emocije građana.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja i analiziranja informacija koje dolaze putem različitih medija – televizije, interneta, društvenih mreža, novina i drugih izvora.

Eparhija raško-prizrenska reagovala je na nedavne izjave pojedinih albanskiih javnih ličnosti o optužbama na račun SPC na Kosovu, nazivajući ih neodgovornim i lažnim.

„Prava vrednost novinarstva je njegova verodostojnost i nepodmitljivost“, rekao je medijski stručnjak Markus Špilman na današnjem predavanju „Kako da novinarstvo preživi eru lažnih vesti i veštačke inteligencije“, koje su za studente novinarstva i mlade novinare u Beogradu organizovali Pres centar UNS-a i Fondacija Konrad Adenauer.

Draga publiko, pozivamo vas da učestvujete u anketi koja će nam pomoći da istražimo vaše navike u vezi sa praćenjem vesti, njihovim izvorima, sposobnošću da prepoznate poremećaje u integritetu informacija i vašu ulogu u borbi protiv njih.

U trenucima kada je tema svakog razgovora na Kosovu otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici, kada tenzije mogu da se osete na svakom koraku, kada je strah deo svake komunikacije i u kući, i na radnom mestu, i na pijaci, na meti opasne kampanje targetiranja lažnim vestima našao se portal na srpskom jeziku – KoSSev.