Na društvenim mrežama, pojavilo se nekoliko fotomontaža, u kojima navodno, ovaj portal objavljuje vest, uključujući i vest o ubistvu. Lažna vest sastoji se od fotografije i tendeciozno podmetnutog, a izmišljenog teksta.
Ukratko, sa sve fotografijama, ovom mediju je “stavljen u usta” neistinit sadržaj koji jeste direktan ugled na nezavisnost i integritet tog medija. Ali, daleko važnije, naročito u politički vreloj i složenoj atmosferi, i te kako može da podstakne nasilje prema novinarima.
Na udaru opasne kampanje, za koju još nije zvanično potvrđeno ko stoji, a koja je za kratko vreme prepravila društvene mreže, osim srpskog portala KoSSev, našli su se i novinari koji slove za kritičare vladajućeg Samoopredaljenja: Vehbi Kajtazi, Valon Sila, Berat Bužalja i drugi.
“Ovo je vrlo opasna kampanja. Samo po sebi jer je lažna, pre svega jer se objavljuje preteći vizuelni i verbalni sadržaj, koji uključuje fizičko nasilje, sa (potencijalno) fatalnim ishodom, te to što se na podmukao način stapaju mediji i političari. Mediji, i kao meta i kao onaj ko preti. Kod ovog potonjeg, tako je označen KoSSev”, kaže Tatjana Lazarević, glavna i odgovorna urednica KoSSev-a.
Dodaje da je poruka sa intenzivno lažnim vizuelno-verbalnim sadržajem koji nosi elemente nasilja opasna, jer je i dizajnirana za lako širenje putem društvenih mreža, tako da lako dopire do mas publike, koja po pravilu, nekritički bez filtera i emocionalno angažovamo prihvata ili odbija te poruke.
A primarna emocije ovih dana su – gnev, zaplašenost, bojazan i strepnja.
“Posebnu težinu daje i pseudo ‘multietnički’ ton, gde navodno srpski medij širi nasilje protiv albanskih poznatih novinara i političara, uključujući i protiv samog premijera. Zašto smo targetirani, ne znam. Imam nagađanja. Ono što je uočljivo, novinari iz albanskih redakcija koji su targetirani su uveliko bili žrtve ozbiljnih incidenata, uključujući i fizičko nasilje, kao i kampanja demonizacija, kao i to da su se obreli pod pritiskom vlasti”, zakljujučuje Lazarević.
Asocijacija novinara Kosova (AGK) javnosti se obratila saopštenjem pozivajući Kosovsku policiju sa jedinicom za sajber kriminal da hitno ispita poreklo ovakvih postova i spreči njihovo dalje objavljivanje. Za sada, policija nije saopštila da li je i šta preduzela povodom ove kampanje.
33 napada na novinare ove godine
Od početka godine na Kosovu je registrovano 33 slučaja napada na novinare. Za poslednja tri meseca, desila su se 24. Prema podacima Asocijacije novinara Kosova (AGK) napadi obuhvataju niz krivičnih dela – od verbalnih napada, onjaln kampanji klevetanja, fizičkih pretnji i fizičkog nasilja.
“Velika većina ovih incidenata uključuje pojedince povezane sa vladom i/ili vladajućom strankom, posebno one povezane sa Javnim servisom i Zakonom o Nezavisnoj komisiji za medije. Iako se priroda slučajeva razlikuje od istog perioda prošle godine, sa manjim brojem slučajeva fizičkog nasilja, sveukupno okruženje za novinare i medijske radnike postaje sve neprijateljskije”, kaže Džemailj Redža, predsednik Asocijacije novinara Kosova.
On ističe da je položaj Kosova u godišnjem indeksu slobode medija Reportera bez granica značajno opao, sa 56. na 75. mesto u svetu.
“Ovaj pad od 19 mesta naglašava različita pitanja, uključujući političke napade na novinare, nedostatke kada je reč o Zakonu o Nezavisnoj komisiji za medije i političke pritiske koji na velike medijske kuće kao što je Klan Kosova. Uprkos održavanju poverenja javnosti, novinari i nezavisni mediji nastavljaju da se suočavaju sa nemilosrdnim uznemiravanjem, od onlajn klevete do neosnovanih optužbi da su „saradnici Srbije“, što naglašava kritičnu važnost zaštite slobode medija na Kosovu”, zaključuje on.
Uskraćivanje prevoda
Osim fizičkog napada na novinare i pretnji. Spisku bi se mogao dodati i konstantno uskraćivanje prevoda na srpski jezik, čime se novinarima onemogućava da blagovremeno, tačno i jasno izveštavaju na maternjem jeziku.
U Mitrovicu, danima dolaze predstavnici kosovke vlasti najavljujući otvaranje mosta. Dok govore o jednakosti i suživotu, o njihovom posetama obaveštene su samo redakcije iz Prištine koje izvaštavaju na albanskom jeziku. Sadržaji njihovih poseta, promovišu se preko lokalnih društvenih mreža.
Srpske redakcije izveštavaju uglavnom tako što usput saznaju i dojure da izveste. Najviši kosovski zvaničnici dolaze bez prevodioca, van svake sumnje šaljući poruku da oni nisu tamo da komuniciraju sa Srbima.
