Ovaj tekst se bavi komentarima koje su čitaoci ostavili ispod bloga o lokalnim izborima na sajtu televizije N1, ali ka njima ne daje link, već delimične skrinšotove i nepotpune komentare, javio je Radio Kontakt Plus.
Manipulacija kontekstom i izostavljanje činjenica
Tekst krši gotovo sve odredbe novinarskog kodeksa koji govore o istinitosti izražavanja, neistinito i netačno tvrdi da su „bolokaderi preko N1 napali“ kosovske Srbe.
Kako i zašto sve to nije tačno tačno?
Pre svega, prema Kodeksu novinara, obaveza novinara je da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o svim događajima od javnog interesa. Dužni su da iznose tačne i proverene informacije i da ih saopštavaju u odgovarajućem kontekstu. Od početka, ova vest ne daje kontekst, odnosno, ne navodi šta su i kakvu vest (u ovom slučaju blog tokom izbornog dana) građani komentarisali. Bez objašnjenja gde i kada je napisan komentar, čitoca dovode u zabludu stvarajući lažan utisak o kontekstu u kome su komentari ostavljani.
Mediji mogu imati različite uređivačke koncepcije, ali ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način da netačno, pristrasno i nepotpuno informišu građane. Obaveza je svih novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, pretpostavke i nagađanja. Novinari ne smeju da objavljuju neosnovane optužbe, klevete i glasine, opet, prema novinarskom kodeksu.
Sve što ne sme, upravo čini autor ove vesti. Tabloid ALO bez ikakvog osnova, naziva čitaoce koji su ostavili komentare „blokaderima“, nazivom kojim tabloidi i vladajući režim oslovljavaju građane koji protestuju u pogrdnom značenju i daje netačan kontekst da oni koji podržavaju studentske i građanske proteste „napadaju Srbe sa KiM“. Tako ova vest doprinosi daljem podelama u društvu, dodajući ulje na vatru teškom položaju Srba na Kosovu.
Anonimni komentari kao sredstvo propagande
Težak prekršaj novinarske etike je i prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju, kao i njihovo nemarno iskrivljavanje ili iznošenje neistina. Novinarskim kodeksom nije dozvoljeno ni objavljivanje izmišljene ili izmena i kasnije objavljivanje komunikacija, između ostalog i objava sa društvenih mreža i platformi za komunikaciju, a koje menjaju njeno izvorno značenje, kontekst, smisao i prikaz.
To se upravo ovde dogodilo. Naime, ALO kao glavni citat komentara izdvaja osobu potpisanu pseudonimom (čime ostaje javno anonimno, jer iz pseudonima može biti bilo ko), a koja daje svoje mišljenje o situaciji na Kosovu, koristeći zaista neprimeren rečnik i ton. Ono što je ALO citirajući taj citat iz njega izbacio, jeste da se ta osoba predstavila kao neko ko živi na Kosovu.
Dok u originalnom postu stoji rečenica: „Živim na Kosovu i tvrdim da ovde nema…“, na sajtu tabloida ALO ta ista rečenica je promenjena u: „Tvrdim da na Kosovu nema…“.
Upravo u toj rečenici je suštinska razlika, jer se kod čitoca stvara lažan utisak da neki tamo ljudi, van Kosova, politički profilisani, uputili salvu uvreda na račun Srba na Kosovu.
Zato je ovaj tekst, primer koliko jedna „vest“ bazirana na anonimnim komentarima na blogu može na više nivoa biti i lažna i opasna.
Opasnost od političkog spinovanja u medijima
U atmosferi ogromnog pritiska i u Beogradu i na severu Kosova, u situaciji opšte društvene napetosti ovakvi tekstovi su osmišljeni i napisani da bi u interesu politike iskrivili istine i širenjem netačnih vesti, izazivanjem emotivnih reakcija, doprineli podrivanju i politici podela, okretanju građana jednih protiv drugih.
U ovakvim situacijama, potrebno je da građani uvek provere da li i komentar ispod nekog bloga ili teksta izgleda onako kako je citiran u tabloidu, a kao prvi indikator da možda i nije, može biti da ka originalu nije postavljen link. Takođe, i da imaju na umu, da iza komentara potpisanih pseudonimom, može da bude bilo ko, uključujući i političke botove. Cilj političkih botova može biti da postave baš ovakve komentare, upravo sa namerom da oni završe na stranicama tabloida i budu dalje politički i iskorišćeni i zloupotrebljeni.
