Branislava Vučković, docent na Katedri za sociologiju Filozofsog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže da su mediji prevashodno potrebni javnosti da bi ona dobila kvalitetne informacije u vezi sa događajima, fenomenima i uopšte pitanjima od važnosti za celu zajednicu. Što je prostor na kome se ta dešavanja odvijaju udaljeniji, to je način na koje mediji izveštavaju značajniji.
Pošto je javnost informisana, sledeći korak ka formiranju javnog mnjenja jeste javna debata koja se takođe odvija na prostoru medija.
“Spontani tok formiranja javnog mišljenja podrazumeva i rasprave nižeg nivoa, tj rasprave u manjim lokalnim grupama, našim neposrednim grupama ali pre svega to je debata u medijima. Dakle, bez medija mi danas ne možemo funkcionisati u savremenim društvima kao aktivni subjekti a naročito kao građani” – kaže Vučković.
Sve što se odvija u jednom društvu je regulisano politikom, a mi olako kažemo da “mene politika ne zanima”.
Naročito među mladima. Razlog tome je, kaže naša sagovornica, taj što se političke teme vezuju uglavnom za političke partije i dnevnopolitička zbivanja, ali je sam pojam politike daleko širi. Ključno je da umemo da razlikujemo politiku od politikantstva.
“Politika je prostor na kome se donose odluke o pravcima razvoja čitavog našeg društva. Politika jeste nešto što bi moralo da nas interesuje jer neposredno utiče na naše živote” – kaže Vučković.
Mladi danas slabo prate tradicionalne medije. Informacije su im dostupne u enormnoj količina na društvenim mrežama, a ta vrsta informacija za razliku od medijskih, po pravilu nije proverena, pa je automatski sumnjivog kvaliteta. Takođe fenomen “influensera” čija je kompetencija upitna i njihova sklonost da se izjašnjavaju o društvenim pitanjima o kojima nešto znaju ili neretko ne znaju – sve to u velikoj meri određuje način na koji će mlade osobe formirati stav:
“Oni (mladi) su ‘digitalni urođenici“, oni su rođeni u eri digitalnih medija, to je nešto što je njima prirodno okruženje, za razliku od nas starijih koji pamtimo vreme pre interneta pa se drugačije odnosimo prema tome… Mladi ljudi to bolje znaju nego ja, nego moja generacija, bolje znaju u tehničkom smilu, ali nemaju taj pravi kritički otklon prema tome, odnosno pravu svest makar o posledicama svega toga što se dešava na internetu. Svi znaju da koriste Gugl, ali kako pronaći pravu informaciju na Guglu, to retko ko zna”.
Jedan od dobrih načina odbrane od manipulacija jeste postavljanje par jednostavnih pitanja, kaže Vučković.
Ta pitanja su – ko je objavio informaciju (dakle, izvor je vrlo važan), zašto je objavio tu informaciju i kome ide u korist njeno objavljivanje.
Govoreći o slobodi medija, Vučković napominje da to pre svega znači oslobođenje od državnog upliva tj. politike i censure, ali i od uticaja velikog kapitala. Boreći se za slobodu medija, najpre se javnost borila za više informacija, a danas živimo u tzv. “informacionoj mećavi”
“U toj mećavi, nijedan čovek koji se stručno ne bavi time, ne može da napravi selekciju informacija, da je propita dovoljno, da joj posveti vreme I pažnju , da promisli svaku informaciju sa kojom se susretne… Nema načina da se izborimo sa tim jer je toliko tih informacija. Idelana način bi bio smanjiti količinu informacija koju dobijamo ali još nismo došli do tog kulturološkog stadijuma na kome se smanjuje upotreba digitalnih medija za šta verujem da će doći. Do tada mi smo zatrpani morem informacija” napominje Vučković.
