Vanovac ističe je da je vest koja je podstakla martovski pogrom 2004. godine, iako kasnije demantovana, imala strašne posledice, pre svega po srpsku zajednicu na Kosovu, te da je ponovno objavljivanje te vesti još jednom pokazalo da RTK ne vodi računa o tome kako izveštava.
„Ne mogu da verujem o čemu uopšte razgovaramo. Mi ovde ne govorimo o nekoj zabačenoj, zabitoj, lokalnoj radio-stanici, koja ispunjava muzičke želje. Mi ovde govorimo o javnom servisu, aktivnom u jednom društvu, koji ponavlja lažnu vest od pre 20 godina. Nijednog momenta u celom tekstu te vesti nema onog najvažnijeg, a to je da je vest bila lažna, da se radilo o neistini, da je to potvrđeno nakon utvrđivanja svih činjenica na terenu, da su izveštaji i tadašnje policije, koja je bila tu, i međunarodnh organizacija, pokazali da je vest lažna. Dakle, neko ko nije bio svedok dešavanja 17. marta, neko ko ne zna ništa o ovoj situaciji, apsolutno ne bi saznao ništa istinito iz te vesti koja je objavljena 17. marta ove godine“, kaže Vanovac u podkastu Kontakt Plusa.
Naglašava da se odgovornost ne može svaliti na tehničku grešku ili nenamernu pogrešnu interpretaciju, već da postoji potreba za ozbiljnim pristupom situaciji i identifikacijom osoba odgovornih za takvo izveštavanje.
„Kako kontekst može da bude tehnička priroda? Vi iza svake objavljene vesti, valjda, imate korekturu koju vrši urednik. Na kraju krajeva, makar lektorski, pregledate taj tekst. Pa negde, ako pregleda, jedan, dva, tri čoveka, neko će uočiti grešku. To, čak, vređa. Bolje je da ništa nisu objašnjavali. Jasno nam je šta se dešava. Ili je moguće, samo, da cela ta svita ljudi koja tamo sedi je toliko profesionalno nepismena, što bi kudikamo bilo mnogo lakše prihvatiti“, navodi Vanovac.
Dodaje da je objavljivanje ove lažne vesti neprihvatljivo i da ne može da prođe uz izvinjenje.
„Cela ta priča je strašno jeziva. I, kako je rekao kolega Goran Avramović (glavni i odgovorni urednik Kim radija, prim.red.), zaista je ovo profesionalni zločin. Ovo je zločin nad novinarskom profesijom, nad medijima.“
Vanovac ukazuje da odsustvo reakcije na ovakve slučajeve može imati ozbiljne posledice, te da je neophodno izaći u javnost sa jasnim stavom da je ovakvo izveštavanje neprihvatljivo.
„Ukoliko niko ne odreaguje, onda ćemo svima njima moći slobodno da pripišemo sve te etikete, koje neće biti etikete… Dakle, to će biti karakterizacija njihovog stava, njihovog odnosa, nemara. Zamerićemo im sve ono što zameramo i spornom tekstu: da su neprofesionalni, pristrasni, tendenciozni, diskriminatorno raspoloženi…“
Ponavlja da postoji razlika u odgovornosti, naročito kada je reč o javnom servisu.
„Odgovornost je neuporedivo veća ako vi, koji treba da budete reper ispravnog, korektnog, novinarskog izveštavanja i ponašanja, ako se vama progleda kroz prste, pa šta onda da očekujemo od ostalih? I šta ako vam se ostali pridruže? Imali smo 17. mart kao ogromnu školu. Ovde mora oštrija reakcija da usledi. Vrlo je važno da se izađe u javnost sa stavom. Ponekada, ako nešto ne osudite, vi to onda podržavate. Neke situacije, kao što je ova, zahtevaju izričitost. Mi je zahtevamo“, podvlači predsednica Društva novinara Kosova i Metohije.
