Iza stranice stoji novinar Andrija Lazarević koji je i novinar portala Nova.rs.
„Zubin Potok info je zapravo nastao iz tinejdžerske želje da se bavim novinarstvom. Počeo sam sa Facebook stranicom kad sam imao samo 15 godina. U početku, to je bio više hobi i prilika da delim vesti iz naše lokalne zajednice. Prve godine, stranica nije imala veliku vidljivost, ali s vremenom, kako sam se profesionalno razvijao, tako je rasla i stranica“, objasnio je sagovornik Kontakt plus radija.
Od pandemije Kovida, Lazarević je odlučio da uloži više, kako je kazao, i truda i energije u stranicu.
„Svaka kriza na Kosovu, svaki incident, samo su povećavali vidljivost i uticaj Zubin Potok Info. U 2022. godini broj pratilaca je enormno porastao, a sa tim i moja odgovornost kao novinara“, dodao je on.
Na pitanje kako onda gleda na odgovornost lokalnih medija, posebno u kontekstu Kosova, Lazarević je istakao da lokalni mediji igraju izuzetno važnu ulogu, a posebno u kriznim situacijama.
„Na primer, vest o pojačanom prisustvu Kosovske policije brzo se širila društvenim mrežama. Zahvaljujući direktnoj komunikaciji sa policijom, uspeli smo da prekinemo lanac dezinformacija potvrdom da se na terenu ništa ne događa. Ta vest je imala mnogo veći doseg i prijem kod građana od uzbunjujućih dezinformacija“, rekao je on.
Najveći izazov u njegovom radu kao lokalnog novinara je, kako je naveo, dostupnost pouzdanih informacija.
„Ponekad je teško dobiti potvrdu od lokalnih institucija, što može otežati brzo i tačno izveštavanje. Takođe, budući da nisam često na terenu, nekada mi nedostaje materijal poput fotografija koji bi pratio objave“,kazao je on.
Na pitanje šta je izazovnije biti lokalni novinar ili novinar medijskog portala u Beogradu, Lazarević je istakao da je to svakako biti lokalno novinar:
„Nije isto biti lokalni novinar u Kosovskoj Mitrovici i u Nišu, iako je teško biti lokalni novinar u Nišu. Dakle, teže je biti lokalni novinar u Nišu, nego u Beogradu, ali je teže biti lokalni novinar u Kosovskoj Mitrovici ili u Zubinom Potoku, nego u Nišu. Prvo, setimo se samo primera iz maja prošle godine, kad je krenuo i talas hapšenja, gde novinari moraju svakog dana da izveštavaju o talasu hapšenja sugrađana. Većinu tih ljudi mi poznajemo, ako ne poznajemo direktno ljude, poznajemo porodice. Neretko morate da izveštavate o ljudima, kako volim da kažem, kod kojih kupujete hleb ili sa kojima kupujete hleb. A dešavaju se i razne tragične stvari kao što su saobraćajne nesreće gde morate da ispunite svoju dužnost, da prenesete informaciju. Živite u sredini gde je i ta osoba živela ili njegova porodica, ali i van toga mislim da je generalno Kosovo tako zapaljivo područje“, dodao je.
Lazarević je podsetio na čitav niz napada na novinare koji su se dogodili tokom prošle godine na severu Kosova.
On veruje da i građani znaju da mediji i novinari nisu krivci za ono što se događalo tokom prošle godine posle nasilnog preuzimanja kontrole nad opštinskim zgradama od strane specijalaca, te je istakao da su lokalni mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku „svetla tačka novinarstva u celom ovom delu Balkana“:
„Koji mogu da drže lekciju iz profesionalnosti i medijima u Prištini i medijima u Beogradu“, naveo je.
On zato veruje da su se napadi dogodili, jer građani „nisu mogli da preskoče nivoe“ i da zatraže odgovornost od političkih funkcionera.
„Biti novinar srpske redakcije na Kosovu je Sizifov posao i pretežak zadatak“, kazao je.
Kako mediji u Srbiji percipiraju Kosovo, kao i građani, ali o drugim temama u vezi sa novinarstvom poslušajte u podkastu Kontakt Plus radija.
