Dimitrije Obrenović se rezultatima medijskih istraživanja o povredama ljudskih prava i govoru mržnje u medijima bavi gotovo godinu dana.
„Mediji ne koriste direktan govor mržnje, lako ga je izbeći“
„Kroz istraživanja u tom periodu došli smo do zanimljivih otkrića i pojava. Mediji na Kosovu, ni na srpskom, niti na albanskom jeziku, ne koriste govor mržnje. To je jedan od aspekata koji je strogo praćen i strogo kažnjavan. Međutim, to nije cela priča. Direktan govor mržnje je lako izbeći, ali prenošenje izjava, npr. političara koje su često zapaljiva retorika, direktno u javni diskurs je opasno i često se dešava. Ne postoji analiza, ne postoji poređenje sa ostalim viđenjima te situacije, već se prenese samo jedna i to uglavnom politička strana. To često može da da izazove probleme i potencijalno nasilne reakcije od strane društva“, kazao je Obrenović u podkastu Radija Mitrovica sever.
Kao primer naveo je uklanjanje bilborda sa srpskim simbolima uz prirustvo kosovskih ministara na severu Kosova.
„Nije bila stvar šta je na bilbordima, već kako su postavljeni. Ministarski duo je odlučio da tu priču spinuje na način koji je više odgovarao njihovom biračkom telu“, rekao je Obrenović.
Dodaje da je to dovelo do reakcija nekih ljudi koji su skidali zastavu na tvrđavi u Zvečanu.
„Iako ta zastava koja se vijori nije državna zastava Srbije, već narodna zastava koja predstavlja Srbe i legalna je svuda. To je identitet jednog naroda koji je priznat na ovoj teritoriji“, kazao je.
Obrenović navodi da je problem kada mediji prenesu ono što ministri kažu bez pravilnog objašnjenja.
„Obraćanje javnih zvaničnika mora da prati prevod“
Govoreči o pravu na upotrebu srpskog kao zvaničnog jezika na Kosovu u obraćanju medijima, Obrenović kaže da ako se bilo ko obraća u funciji javnog zvaničnika, prevod mora da postoji ili obraćanje mora biti na oba jezika.
„Imali smo situaciju u policiji u Severnoj Mitrovici gde su bili prisutni skoro svi srpski mediji, a ministar Svečlja odlučio je da govori na albanskom jeziku. Odbijao je da govori na srpskom. Tek posle velikog pritiska je odlučio da odgovori kratko na njihova pitanja. To je jako bitno podsećati sve zvaničnike Kosova da su u obavezi da pruže prevod ako ne znaju jezik ili da ga govore na jeziku na kom im se građani obraćaju, jer je to zagarantovano pravo. Bez obzira gde smo i u kakvoj smo sredini, naš jezik je zaštićen“, pojasnio je Obrenović.
„Ja razumem da neko ne zna jezik, ali nije u redu da se prema osobama koje su tražile odgovor postupa drsko i neprofesionalno. U tom slučaju, neko logično rešenje bi bilo da se zatraži od njih da pošalju pitanja koja imaju mejlom, na koja će se odgovoriti i tako bi se rešio problem nepoznavanja jezika ili odsustva prevodioca. Nažalost, ponašanje prema srpskom jeziku u poslednje vreme uopšte nije na zavidnom nivou“, smatra on.
Gazivode kao primer
Prema Savetu Evrope postoje tri klasifikacije prepreka do profesionalnog izveštavanja. To su dezinformacije (eng. disinformation), misinformacije (eng. misinformation) i malinformacije (eng. malinformation), rekao je Obrenović.
„Dezinformacije su informacije koje su namerno netačne. Upotrebljavaju se za stvaranje određenog narativa koji koristi nekom ko ima korist od toga. Misinformacije su od ove tri jedine koje ne nestaju namerno, već iz neznanja. Međutim, i dalje zbog nedostatka profesionalizma u kome se prenosi određena vest bez prethodne potvrde da li je nešto tačno. Ne mora biti namerno maliciozno. Mailnformacija je jedna od najopasnijih jer se zasniva na istini. Spinovana je na određeni način, da bi publika krenula da vrši određene akcije protiv ili za nekog“ dodao je on.
Kao primer naveo je jezero Gazivode „gde se neprestano spinuje priča da Albanci nisu dolazili na Gazivode i da, otkako je Aljbin Kurti na vlasti, jezero oslobođeno i da Albanci mogu da dolaze tamo.
„Znam za plažu na koju su Albanci i pre dolazili. Prošle godine i pre i godinama pre su dolazili, a to je sada iskorišćena kao delimičlno istinita informacija koja je preneta kao tačna, odnosno malinformacija“, kazao je Obrenović.
O uticaju i razvoju novih platformi na internetu i veštačke inteligencije više u podkastu Radija Mitrovica sever sa Dimitrijem Obrenovićem.
