„Sve ide unazad. Političari nisu siti krvoprolića, svaki dan traže sukobe. Ako slušate Vučića, traži rat, ako slušate Kurtija, i on govori o čuvanju granica. A ko bi čuvao granice ako KFOR ode? Moramo naći zajednički jezik i obezbediti mir – ne samo na nekoliko godina, nego zauvek”, kaže Čerkinaj.
Ćerkinaj naglašava da je za napredak u ovom procesu neophodno da se politika povuče i da se rešenje poveri stručnim telima i međunarodnoj zajednici. Smatra da jedino međunarodna zajednica ima kapacitet da izvrši pritisak na Beograd i Prištinu, kako bi konačno preduzeli konkretne korake ka istini i pravdi za nestale.
„Mene interesuje zašto su političari stornirali sve moguće procese po pitanju pronalaska nestalih lica. Ne samo da ne rade Komisije za nestala lica, ni s jedne ni s druge strane, nego ni dogovori u Briselu i Ohridu, i ne znam gde sve pregovaraju, ne uključuju ni jednu jedinu reč o nestalim licima. Da li oni mogu jedan dan ili jedan minut da se spuste na naš nivo, u našu kožu, i da shvate kakva je to bol dok mi dan i noć čekamo“, rekao je Ćerkinaj, te dodao:
„Kad razgovarate sa međunarodnom zajednicom, oni kažu: ‘Dok se ne dogovore Beograd i Priština, mi ne možemo da utičemo na to.’ A zašto ste tu? Potrebna je jaka ruka – zemlje koje su nas oslobodile, zemlje koje su sve snimale odozgo iz satelita tokom rata, zemlje koje su postavile granice između Kosova i Srbije – one treba da preuzmu stvar u svoje ruke i okončaju ovaj bol porodica“.
Ćerkinaj podseća da već duže vreme niko iz Vlade Kosova ne obaveštava predstavnike porodica kidnapovanih i nestalih ni o kakvim aktivnostima u vezi sa procesom njihovog pronalaska. Dodaje da ne postoji nikakva komunikacija niti su organizovani sastanci s ciljem informisanja porodica o tome šta se preduzima.
„Nemamo nikakve informacije o onome što se dešava na terenu. Resursni centar sve saznaje isključivo putem medija, iako smo više puta tražili da se bar jednom sastanemo sa predstavnicima Vlade kako bismo dobili jasniji uvid u to šta se i kako konkretno radi”.
Resursni centar za nestala lica okuplja Srbe, Albance i pripadnike drugih zajednica, ujedinjene zajedničkom boli i ciljem da pronađu svoje najmilije.
„Mi smo osnovali udruženje kakvo ne postoji na Balkanu jer mi ne pravimo razlike ni po veri, ni po tome da li je neko Srbin, Aškalija ili Egipćanin – radimo zajedno sa svima. Zato sam rekao da više od 2000 ljudi koje okupljamo i sa kojima radimo svakog meseca, imamo po dva ili tri sastanka, a još nije bilo ni jedne loše reči među njima“.
Ćerkinaj poručuje da porodice kidnapovanih nikada neće odustati od traganja za svojim najmilijima. Istakao je da je Resursni centar formirao bord mladih kako bi mlađe generacije preuzele odgovornost i osigurale da potraga za istinom i pravdom traje sve dok se ne pronađe i poslednja nestala osoba.
„Neka budu ubeđeni svi da odustanemo nećemo i posle mene nastaviće mladi bord koji je formiran i koji radi već sa nama“.
Na kraju podkasta Ćerkinaj je političarima uputio poruku:
„Ako su za pravdu, ako se osećaju kao ljudi koji vode države i ovaj proces da se uozbilje i da se isključi politika iz pitanja nestalih da bi se rasvetlila sudbina. Sve dok se politika meša bilo u Beogradu bilo u Pirštini u Birselu bilo gde, nema ništa, jer je politika stopirala ovaj proces i mi molimo da se politika mane ovog pitanja“.
Ćerkinaj je imao poruku i za medije:
„Nemojte da nas ostavite, aman vam činim, kad vas zovemo dođite“.
