Zejnulahu kaže da njene navode potvrđuju nezavisni izveštaji i analize stručnjaka koji se bave otkrivanjem lažnih vesti i dezinformacija. Sve prate i određeni narativi, dodaje ona.
„Najčešći narativi dezinformacija na Kosovu su narativi o etničkim tenzijama i bezbednosti. Dezinformacije često kosovske insituticije predstavljaju kao antisrpske ili nesposobne da garantuju bezbednost srpske zajednice. Sa druge strane, u albanskim medijima, na platformama i mrežama se pojavljuju tvrdnje da su kosovski Srbi instrument ili bezbednosna pretnja. Naravno, cilj je, ja mislim, produbljivanje međuetničkog nepoverenja i sprečavanja dijaloga između Srba i Albanaca“, rekla je.
Ona dodaje da postoje i narativi o međunarodnoj zajednici, kao „pristrasnoj“ ili „zaverenički nastojenoj“.
„U krizama, na severu Kosova, često se širi tvrdnja da KFOR ne štiti jednu stranu, Srbe, na primer. To se uglavnom radi da bi se izgubilo poverenje u međunarodnu misiju i evropske integracije“, kazala je ona.
Zejnulahu dodaje da postoje i propagandni narativi koji dolaze iz Rusije a koji, kako pojašnjava, Kosovo predstavljaju kao zapadni projekat, kao propalu državu. U vreme izbornih ciklusa primetne su dezinformacije o biračima, stranom uticaju na izbore. Njihov cilj je gubljenja povrenja u institucije zadužene za izbore, istakla je direktorka AMPEK-a.
Negativan uticaj na međuetničke odnose
Zejnulahu kaže da ovakvi narativi, a posebno oni u vreme kriza na severu, utiču negativno na odnose Srba i Albanaca.
„Ljudi koji nemaju svakodnevnu komunikaciju – Albanci i Srbi, obični ljudi koji nemaju neki kontakt međusobno – oni su skloni da veruju tim dezinformacijama. Ovo stvarno utiče na međusobne odnose. One (dezinformacije) ne samo da pojačavaju postojeće podele, već ih i aktivno grade i održavaju. Često vraćaju u fokus događaje iz prošlosti – 1999. godine, ratne zločine, etničko čišćenje na način koji izaziva strah. To se često dešava. Dakle, namera je da se spreči pomirenje. Svaki pokušaj dijaloga se predstavlja kao izdaja, sa obe strane. Srpskoj zajednici se stalno predstavlja opasnost od „albanskog terora“, a albanskoj „na srpsku agresiju“, kazala je.
Dezinformacije stalno prisutne
Lokalni mediji na Kosovu, a posebno srpski, godinama unazad se bave otkrivanjem dezinformacija i lažnih vesti. Njihova uloga može biti ključna u suzbijanju, ali i kreiranju dezinformacija, kaže direktorka AMPEK-a Ardita Zejnulahu.
Dezinformacije i lažne vesti su značajan problem na Kosovu, kao i u mnogim drugim zemljama i društvima. Zejnulahu kaže da su dezinformacije i lažne vesti ozbiljne, te da su svakodnevno prisutne na Kosovu. Ona ih je odvojila u tri kategorije – politički motivi, ekonomski, kao i spoljašnji uticaj.
„Iz političkih motiva – znamo da je politička situacija na Kosovu veoma često fragmentirana, a političke stranke koriste dezinformacije kako bi manipulisale javnim mnjenjem ili diskreditovale svoje protivnike. Zbog ekonomskih interesa, to se ponekad dešava od strane samih medija, pošto šire lažne vesti i dezinformacije iz finansijskih interesa, uključujući klik-bejt i senzacionalističke naslove. Sa stranim akterima koji imaju svoje intrese na Kosovu – dezinformacije mogu da dolaze često iz inostranstva sa ciljem da destabilizuju ili postignu neki određeni politički cilj unutar Kosova“, kaže Zejnulahu.
Kreatori dezinformacija su različiti: političari, politički aktivisti, profitabilni odnosno senzacionalistički mediji, ali i korisnici društvenih mreža.
„Ključna uloga lokalnih medija“
Zejnulahu kaže da lokalni mediji na Kosovu igraju ključnu ulogu u suzbijanju ili kreiranju lažnih vesti.
„Lokalni mediji na Kosovu, a posebno mediji na srpskom, puno rade na proveravanju činjenica. Oni implementiraju inicijative ili aktivnosti i sa nevladinim organizacijama koje su specijalizovane za proveru činjenica. Lokalni mediji rade puno na edukaciji publike, organizuju kampanje“, navela je.
Takođe, podseća ona, lokalni mediji i izveštavaju o dezinformacijama.
„Ima novinara koji redovno izveštavaju i otkrivaju izvore dezinformacija. Dakle, lokalni mediji ovde na Kosovu puno rade (izveštavaju) o dezinforamacijama i puno rade sa svojom publikom da im pokažu šta su dezinformacije i kako da ih identifikuju. Međutim, neki lokalni mediji mogu i nenamerno da doprinesu širenju lažnih vesti, bilo zbog nedovoljnog istraživanja, senzacionalizma ili ponekad preuzimanja informacija od neproverenog izvora. Dakle, uloga lokalnih medija može biti dvosmerna“, kazala je.
Važno razumevanje donatora
Na pitanje da li su zbog obaveza koje predviđaju pojedini projekti i njihovi donatori „lokalni srpski mediji preopterećeni izveštavanjem o dezinformacijama, pa ne mogu da se bave informacijama“, Ardita Zejnulahu odgovara:
„Uloga donatora je veoma važna. Pojedini mediji su možda pod pritiskom da se usmere na borbu protiv dezinformacija pošto je to ono što donatori uglavnom podržavaju, jer je to nekako „in“, kao i medijska pismenost. Dakle, ovih zadnjih godina to je to, ali ovi projekti zahtevaju posebnu pažnju i posebne resurse. To je ono što lokalni mediji nemaju uvek. To im posle otežava fokus na tradicionalno novinarstvo, tematske priče, lokalne teme i lokalne probleme. To je stvarni problem lokalnih medija“, zaključila je ona.
Više o ovoj temi možete pogledati u podkastu Kim radija koji je sa direktorkom AMPEK-a Arditom Zejnulahu vodila Zorica Vorgučić.
