Samoopredeljenje Aljbina Kurtija tako provokativno poručuje da je jezero Gazivode nešto najvrednije što Kosovo ima, kao i da su im ga „zaveštali preci“. Sve ovo, prate i propagandni naslovi u albanskim medijima o „velikom povratku Albanaca“ na Gazivode (koje oni nazivaju Ujmani).
Spor oko Gazivoda – simbola nerazrešenih sukoba i problema koji odražava sve dublje političke, etničke i teritorijalne tenzije između Beograda i Prištine, sada se potpiruje u kontekstu zabrane upotrebe dinara, srpske robe, registarskih tablica, dok se na teritoriji severa otima zemljište, instaliraju baze kosovske policije… Nedavno su pripadnici kosovske policije, ušli i u devet objekata Pošte Srbije u četiri opštine na severu Kosova, nakon čega je usledilo i zatvaranje filijala.
Nema sumnje da je jezero u strateškim planovima vlasti u Prištini. Nema sumnje da je ista sitacija i sa vlastima u Srbiji, ili bar je tako bilo. Nije slučajno Vučić svojevremno rekao da je za Srbiju jezero Gazivode od presudnog značaja.
„Gazivode su važne i za Srbe i za Albance. Najbolje se na Gazivodama vidi težina problema sa kojima se suočavamo i težina političke borbe. Kroz dubinu Gazivoda možete da vidite težinu i dubinu svih naših sporova i neslaganja“, rekao je tada Vučić.
Ipak, Kurtiju vreme očito ide na na ruku. A išla mu je i akcija Milana Radoičića, nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za događanja 24. septembra prošle godine u selu Banjska na severu Kosova, jer baš se na samom jezeru nalazi „utvrđena“ velelepna vila Radoičića, koju je u međuvremenu preuzela Priština, kao jednu od „strateških tačaka“ i koju sada čuvaju oklopna vozila.
Radoičićeva vila na Gazivodama, kojom upravlja Agencija za privatizaciju, uskoro bi zvanično trebalo da bude dodeljena Kosovskoj policiji.
Zašto su Gazivode važne?
„Upravljanje tom imovinom je od bezbednosnog i nacionalnog značaja“, podvukao je Kurti.
Gazivode se prostiru na površini od oko 12 kvadratnih kilometara, a nešto više od devet je na teritoriji Kosova, dok je ostatak u centralnoj Srbiji. Jezero je glavni izvor vode gradovima poput Kosovske Mitrovice i Gračanice, Prištine i predstavlja 70 odsto celokupne akumulirane vode na Kosovu. Brana Gazivode i deo jezera nalaze se u opštini Zubin Potok, koja je većinski naseljena Srbima. Gazivodsko jezero nastalo je sredinom sedamdesetih godina, a da bi se izgradilo, iseljeno je preko deset srpskih sela u kotlini Ibarskog Kolašina.
Inače, u međunarodnom izveštaju iz 2007. godine ocenjeno je da, ukoliko bi se smanjio priliv iz gornjeg toka Ibra koji pripada Srbiji, Kosovo bi imalo električne energije za snabdevanje samo ključnih institucija, poput bolnica. Kosovo trenutno koristi jezero kao izvor vode i energije. Shodno tome, bez vode iz jezera Gazivode, Kosovo skoro da nema alternativu u snabdevanju vodom.
Projekat Gazivode finansirala je Svetska banka, a sve dugove sukcesijom je Srbija preuzela na sebe. Ovo jezero ima ključni značaj za živote Srba na severu Kosova, kako zbog svog strateškog položaja, tako i zbog turističkog i energetskog potencijala. Kao takvo bilo je od tema u dijalogu Beograda i Prištine. Obrtala su se razna rešenja, pa čak i o zajedničkom upravljanju, što nikada nije do kraja sprovedeno u delo… Pitanje ovog akumulacionog jezera našlo se i među stavkama dokumenata koje su Kosovo i Srbija potpisali u Vašingtonu 4. septembra 2020. godine.
Proces koji traje godinama
Od Vučićeve posete ovom jezeru 2018. godine i poruka sa početka teksta, situacija se rapidno menja, a sa njom tonu i nade tamošnjih Srba.
Kada je 2022. godine ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja objavio je da je Kosovska policija počela redovno patroliranje jezerom Gazivode, kao i duž administrativne linje koja preseca to jezero, predsednik Vučić je poručio da Albanci „ispod žita“, očigledno uz podršku najvećih evropskih sila, zemalja Kvinte u celini, pokušavaju da tiho zauzmu i okupiraju sever Kosova i Metohije. To je, kako je tada poručeno iz Beograda, kršenje Briselskog sporazuma jer prema njemu, policija na severu mora da pripada direktoratu Sever, odnosno Srbi tu moraju da budu…
Od tog „paradiranja“, kako je to tada podsmešljivo ocenio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, prešlo se na ozbiljnije ugrožavanje pozicije Srba iz Ibarskog Kolašina. Jedan od tih pritisaka je prištinska promocija jezera kao „turističke destinacije“, odnosno male plaže smeštene pokraj puta Ribariće-Kosovska Mitrovica. Prilaz plaži i parking su uređeni, napravljene su improvizovane stepenice do obale, a na kupače motre i sveže postavljene kamere i jake snage Kosovske policije. Na ovom mestu je nedavno bačena eksplozivna naprava, pri čemu su oštećena dva automobila.
I taj događaj je Kurti iskoristio u svoje kampanji dizanja predizbornog rejtinga kada je izjavio da su „Srbija i njoj naklonjeni krugovi postali agresivni zbog gubitka uticaja“ u tom delu Kosova.
„Čak su i razne kriminalne grupe, manje-više povezane sa tim, izgubile priliku za ogromne koristi koju su imale više od dve decenije od oslobođenja Kosova. To je za njih bolno i teško je prihvatiti. Ali, nema drugog načina“, rekao je on.
Istovremeno, u julu su kosovski inspektori obilazili vikendica na desnoj strani jezera Gazivode, uz asistenciju i prisustvo kosovske policije, za koje, kako navode, sumnjaju da se nalaze na javnim površinama.
I dok Beograd i Priština koriste svaku priliku da razmene optužbe, meštani Ibarskog Kolašina doživeli su kao provokaciju izjave članova Samoopredeljenja da su im Gazivode „zaveštali preci“. Kako kažu za Kosovo onlajn, ovo jezero je oduvek bilo srpsko, o čemu svedoče istorija i demografija, ali navode da se danas tamo više ne osećaju bezbedno.
Jakšić: Gazivodsko jezero od velikog strateškog značaja
U osvrtu na tvrdnje Samoopredeljenja, kojima se poručuje da je Gazivodsko jezero nešto najvrednije što Kosovo ima, kao i da su im ga „zaveštali preci“, pravnik iz Severne Mitrovice Marko Jakšić i nekadašnji odbornik u lokalnoj skupštini sa liste Olivera Ivanovića, ocenjuje da su one usmerene isključivo na parlamentarne izbore koji predstoje na Kosovu.
„Gazivode pripada onim ljudima koji su iseljeni sa mesta na kome se jezero trenutno nalazi. A to su Kolašinci i ljudi koji žive u Ibarskom Kolašinu. Ovo što propagandisti sada govore, samo je još jedna kap u već prevelikom etničnom mimoilaženju Srba i Albanaca na Kosovu, koje su upravo oni dolaskom na vlast počeli da šire“, kaže Jakšić za NIN.
On smatra da je Gazivodsko jezero, od velikog strateškog značaja, zato što od vode iz tog jezera zavisi termoelektrana Obilić, Gračaničko jezero koje se iz dopunjava iz Gazivoda, kao i sve severne opštine koje zavise od njega.
„Svi stanovnici piju vodu iz njega, a proizvodnja struje na tom jezeru, iako nije velika, ipak predstavlja značajan prihod. Značaj za Srbiju je takođe veliki. Ali, kada se sve svede na realnost, Gazviode najviše znači onim ljudima koji žive oko njega, a to su Srbi na severu Kosova i Srbi iz Ibarskog Kalašina“, dodaje naš sagovornik.
Na pitanje ko trenutno upravlja Gazivodama, Jakšić odgovara „niko“, iako postoji intencija kosovskih vlasti da preuzmu kontrolu.
„Ibar-Lepenac koja formalno upravlja Gazivodskim jezerom je firma iz Prištine, ali zaposleni ljudi koji su na brani i oko jezera, pripadaju srpskoj zajednici. Shodno tome, u ovom trenutku Gazivodsko jezero je možda ničije“, kaže on.
Kompenzacije, nadoknade, sendviči
Jakšić smatra da poslednji događaji, ali i naslovi o „velikom povratku Albanaca na jezero“ Gazivode i retorika u Prištini, nije samo predizborna propaganda, već i pokušaj nacionalnog menjanja etničke slike na severu Kosova. I, dodaje da je sve češće pojavljivanje Albanaca na Gazivodama, slično onome što Vučić radi svojim biračima.
„Glavni i jedini cilj Kurtija i njegovog tima je etnički čisto Kosovo, bez Srba na njemu, ili sa što manje Srba na njemu, koji bi bili građani drugog reda. Pojavljivanje Albanaca na jezeru, uz kompenzacije, nadoknade i sendviče, slično je onome što Vučić radi sa svojim biračima. Nije to samo propaganda, već i pokušaj nacionalnog menjanja etničke slike na severu Kosova. I problematično je to što međunarodna zajednica i dalje toleriše te aktivnosti, iako vidi da su one usmerena ka Kosovu sa dominantnom albanskom zajednicom“, dodaje on.
A to je, kaže Jakšić, u suprotnosti sa njihovim ciljevima, koji podrazumevaju multietničko Kosovo. Ukoliko međunarodna zajednica ne preduzme konkretnije i ozbiljnije korake oko aktivnosti koje Kurti trenutno sprovodi, onda to vodi ka dva moguća scenarija – severno Kosovo bez ijednog Srbina ili u oružani sukob, smatra naš sagovornik.
„Ukoliko bi neko ko predstavlja Srbiju, vodio računa o ostvarivanju nekih ciljeva, sutra bi mogao da pregovara i o Gazivodskom jezeru, i o položaju Srba na Kosovu, budućnosti Srbije u EU… Međutim, bojim se da aktuelni režim vodi računa samo o tome kako da ostane na vlasti“, ukazuje Jakišić.
Komentarišući Vučićeve izjave poput „Ne dam Gazivode“, Jakšić ističe da sve ono što on „nije dao“, ili je „branio“ – Srbija je izgubila.
„Najidealnije bi bilo kada ne bi bilo velikih reči, već dela. Naravno, konačni cilj svih političkih elita na Kosovu i dela međunarodne zajednice koja dolazi iz evroatlanskog područja, jeste priznanje Kosova od strane Srbije. I to je jedna velika cena za ozbiljne pregovarače i ljude, jer bez stvarnog kompromisa između Srbije i Kosova, nema tog priznanja. Možemo očekivati još mnogo moćnih i jakih poruka, nakon kojih ćemo mi, Srbi na severu i čitavom Kosovu, biti u još gorem položaju nego što smo danas. A taj položaj je veoma loš i težak“, zaključuje Jakšić za NIN.