Radi se Javnom komunalnom preduzeću u Štrpcu – opštini sa srpskom većinom na jugu Kosova – koje je zatvoreno pre desetak dana. Da su se radnici tog preduzeća vratili na posao 5. maja je saopštio gradonačelnik Štrpca, Dalibor Jevtić, uz pojašnjenje da je u toku procedura za dobijanje licence za rad po kosovskim zakonima.
S druge strane, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova na dužnosti, Nenad Rašić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je neophodno prilagođavanje novim okolnostima, te da će licenciranje institucija koje rade u sistemu Srbije “doći na dnevni red”.
Podvukao je da ne može da kaže kada bi ovo pitanje moglo da se pokrene, niti da će ono biti sigurno regulisano ali dodaje da će to “jednog dana biti potencijalna opcija o kojoj treba razgovarati”.
I Dušan Janjić iz beogradskog foruma za etničke odnose ocenjuje da je licenciranje srpskih institucija na Kosovu “nužnost” i da se o većini njih mora razgovarati u Briselu u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
“Jer to (prelazak rada u kosovski sistem) nije samo promena broja zaposlenih, već pravila rada i mnogo, mnogo toga”, smatra Janjić.
Zvanična Priština institucije Srbije za gradove na Kosovu smatra paralelnim i ilegalnim, te je sa njihovim zatvaranjem počela početkom 2024. godine.
Gradonačelnik Štrpca, Dalibor Jevtić, je za lokalni medij na srpskom jeziku (Kosovo online) rekao da je njegov zahtev bio da se najpre omogući rad administracji Javnog komunalnog preduzeća, te da će se u toku ove nedelje nastaviti aktivnosti na dobijanju licence.
“Ono što je najvažnije za građane opštine (Štrpce) jeste da će Javno komunalno preduzeće nastaviti da pruža svoje usluge na isti način kao ranije do dobijanja licence, i nadam se da niko neće prekršiti taj dogovor koji smo imali”, kazao je Jevtić.
RSE se obratio opštini Štrpce i gradonačelniku Jevtiću sa upitom da pruži dodatne detalje oko daljeg funkcionisanja i finansiranja ovog preduzeća, odnosno da li će se ono i dalje finansirati iz budžeta Srbije ili će sredstva dobijati od Vlade Kosova. Međutim, odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
‘Licenciranje je racionalna stvar’
Za ministra na dužnosti Rašića, pitanje licenciranja Komunalnog preduzeća u Štrpcu je “racionalna, normalna i tehnički rešiva stvar”.
“Vrlo je bitno da se mi prilagodimo okolnostima koje su nam nametnute, ne koje smo mi stvorili, nego okolnostima koje su nam nametnute. Govorim o sporazumima koji su postignuti (u okviru dijaloga Kosova i Srbije). To de facto priznanje (Kosova od strane Srbije) ostavlja posledice na terenu koje mi svakodnevno proživljavamo”, kaže Rašić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
U tom kontekstu, Rašić napominje da se Srbi za svoja prava sada moraju boriti unutar kosovskih institucija, “koje zakonski definišu neka pravila i ponašanja”.
Do sada su zbog “ilegalnih aktivnosti” ili “falsifikovanja dokumenata” – kako rad srpskih institucija karakteriše kosovsko tužilaštvo – zatvoreni Privremeni opštinski organi, Centri za socijalni rad, Pošta Srbije, Banka Poštanska štedionica, Fond za penziono osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i druge institucije.
Janjić: Uspostavljena je nova realnost
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da su kosovske vlasti gašenjem srpskih institucija “uspostavile novu realnost”, te da će se u daljim pregovorima o normalizaciji odnosa nailaziti na brojne probleme jer Zajednica opština sa srpskom većinom nije formirana.
Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga i trebala je da reguliše, pored ostalog, funkcionisanje srpskih institucija, primanja i finansiranja iz budžeta Srbije.
Janjić dodaje da će se neke institucije, poput komunalnih ili javnih preduzeća lakše licencirati na Kosovu ali da ima onih, poput lokalnih, zdravstvenih i obrazovnih, za koje je neophodan dogovor na višem nivou.
“Moraće da se pregovara. Po meni Sporazum o zajednici srpskih opština je u nekim delovima mrtav jer ne može se ići preko opština jer manjinska samouprava ne pripada lokalnim vlastima. To je prva stvar. Drugi razlog, na Kosovu je visoka decentralizacija, prema tome ne može se dalje jačati moć gradonačelnika zbog Srba”, poručuje Janjić.
‘Podrška međunarodne zajednice’
Gradonačelnik Štrpca, Dalibor Jevtić, je 5. maja takođe iskazao zahvalnost predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini na podršci, pomoći i razumevanju koje su imali kada je reč o ponovnom funkcionisanju Javnog komunalnog preduzeća.
Jevtić se 28. aprila sastao sa otpravnicom poslova SAD u Prištini, Anom Pratipati, sa kojom je razgovarao na ovu temu. Iz opštine Štrpce je tada saopšteno da je Vlada Kosova odbijala da odgovori na zahtev za izdavanje licence Komunalnom preduzeću koje je radilo u sistemu Srbije, te da je njegovo zatvaranje bilo “politička odluka”.
RSE se obratio i ambasadi SAD u Prištini sa upitom da li je licenciranje srpskih institucija rešenje koje bi podržali kada je njihovo funkcionisanje na Kosovu u pitanju.
Međunarodna zajednica, uključujući SAD, do sada su kritikovale Vladu Kosova zbog jednostranih i nekoordinisanih odluka oko zatvaranja institucija Srbije. Jedna od glavnih zamerki je to što pre zatvaranja nije pronađeno alternativno rešenje za pružanje usluga građanima.
Ono što Javno komunalno preduzeće u Štrpcu razlikuje od drugih zatvorenih srpskih institucija je da nije postojalo isto takvo u kosovskom sistemu. Ipak, iako su neke institucije Srbije na Kosovu radile paralelno sa kosovskim, usluge koje su pružale građanima su bile drugačije – ticale su se ostvarivanjem prava u sistemu Srbije.
Pripadnici srpske zajednice, pored kosovskog, imaju i srpsko državljanstvo, a samim tim pravo na socijalnu ili zdravstvenu zaštitu, dokumenta, penziju i slično.
Kosovo i Srbija ćute o mogućem licenciranju zatvorenih institucija
RSE se obratio Vladi Kosova na dužnosti sa upitom da li je moguće, te da li se razmatra mogućnost licenciranja i drugih zatvorenih institucija Srbije, ali odgovor nije stigao. Visoki kosovski zvaničnici Vlade na dužnosti su do sada u javnosti iznosili stav kako neće dozvoliti rad “ilegalnih institucija”, ali nisu se izjašnjavali da li bi one bile prihvatljive ukoliko dobiju licencu i deluju po zakonima Kosova.
S druge strane, ministar na dužnosti, Nenad Rašić, kaže da će on zagovarati opciju da zaposleni u srpskim institucijama “budu prihvaćeni u modifikovani sistem koji nam je nametnut i na koji mi nismo mogli da utičemo”. Rašić je inače na februarskim izborima osvojio jedno poslaničko mesto u Skupštini Kosova, čime je otvorena mogućnost da ponovo bude deo Vlade.
Na pitanje licenciranja srpskih institucija na Kosovu nisu odgovorili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
Inače, zvanični Beograd nikada nije ugasio svoje institucije za Kosovo koje su zatvorene, već je neke od njih samo premestio u pogranične gradove na teritoriji Srbije.
Takođe, zaposleni u tim institucijama redovno primaju platu iz budžeta Srbije, iako neki od njih ne odlaze na posao.
Koje srpske kompanije već imaju licencu na Kosovu?
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga dogovorili formiranje dveju srpskih kompanija na osnovu zakona Kosova. To su ćerka firma Telekoma Srbije – MTS d.o.o. – i Elektrosever koji je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS).
MTS d.o.o. ima licencu na Kosovu da pruža usluge u oblasti telekomunikacija, dok je Elektrosever dobio licencu za snabdevanje električnom energijom opština sa srpskom većinom na severu Kosova, te naplatu računa. Obe ove srpske kompanije na Kosovu posluju u evrima i u toj valuti građanima iz srpske zajednice izdaju račune.
‘Dobra volja’ u Vladi Kosova za ‘poboljšanje uslova života’ za Srbe
Ministar na dužnosti, Nenad Rašić kaže da u Vladi Kosova na dužnosti “postoji dobra volja” kada je reč o obezbeđivanju boljih životnih uslova za srpsku zajednicu, ali da mora postojati saradnja i “sa druge strane”.
Izražava sumnju da je opština Štrpce ranije podnela zahtev za licenciranje Javnog komunalnog preduzeća u skladu sa zakonima.
“Ukoliko postoji takav zahtev lično ću se potruditi da bude odobren, mislim da nema razloga zašto svi mi ne bi brinuli o našim građanima za koga god oni glasali. I ukoliko neko ne odgovori na zahtev opštine za registraciju preduzeća, sigurno postoji pravni lek koji definiše na koji način opština može da registruje privrednu delatnost, u ovom slučaju Komunalno preduzeće”, kaže Rašić.
