Međutim, prema izveštaju Rojtersovog instituta, to doprinosi širenju dezinformacija. Više od polovine ispitanika reklo je istraživačima da su zabrinuti za svoju sposobnost da razlikuju istinu od laži kada je reč o vestima na internetu.
Influenseri i internet ličnosti smatraju se najvećom globalnom pretnjom, zajedno s nacionalnim političarima. Oba faktora je navelo 47% ispitanika.
Na regionalnom nivou, zabrinutost zbog influensera je najizraženija u afričkim zemljama poput Nigerije i Kenije, dok se političari vide kao najveća pretnja u SAD, Španiji i velikom delu istočne Evrope, uključujući Srbiju, Slovačku i Mađarsku.
Pojava četbotova kao izvora vesti
AI četbotovi i slični interfejsi počinju da se pojavljuju kao izvor vesti, iako u maloj meri. Samo 7% ispitanika reklo je da ih koristi za vesti svake nedelje. Taj procenat je 15% kod osoba mlađih od 25 godina.
Publika u većini zemalja i dalje je skeptična prema korišćenju veštačke inteligencije u vestima. Ima više poverenja kada su ljudi uključeni u proces.
„Ovi podaci mogu pružiti određenu utehu novinskim organizacijama koje se nadaju da bi veštačka inteligencija mogla povećati vrednost vesti koje su stvorili novinari,“ navodi se u izveštaju.
„U tom smislu otkrivamo da ljudi i dalje najčešće navode pouzdane novinske brendove, uključujući javne servise u mnogim zemljama, kao mesto na koje odlaze kada žele da provere da li je neka informacija tačna ili lažna. Zajedno sa zvaničnim (vladinim) izvorima“.
Ovo je važno za sve starosne grupe, iako mlađi ljudi proporcionalno više koriste i AI četbotove i društvene mreže za proveru informacija nego starije generacije.
Mreže napreduju u polarizovanim zemljama
Izveštaj ističe nacionalne razlike, pri čemu se SAD kreću ka onlajn izvorima vesti bržim tempom od ostatka sveta.
„Procenat onih koji navode društvene mreže kao svoj glavni izvor vesti je, na primer, relativno nepromenjen u Japanu i Danskoj. Porastao je u zemljama sa polarizovanom politikom, poput Velike Britanije (20%) i Francuske (19%)“, navode istraživači.
„Ali kada je reč o ukupnoj zavisnosti, čini se da su SAD na drugačijem putu. Pridružuju se grupi zemalja iz Latinske Amerike, Afrike i delova Azije. Tamo su društvene mreže i politička polarizacija već duže deo svakodnevice“.
Uticaj podkastera
Postoji i izražen trend ka alternativnim medijima vođenim ličnostima, pri čemu više od jedne petine američkih ispitanika navodi da su naišli na vesti ili komentare popularnog podkastera Džoa Rogana tokom nedelje nakon inauguracije Donalda Trampa. Uključujući neproporcionalno veliki broj mlađih muškaraca.
U međuvremenu, 14% je isto reklo za bivšeg voditelja Foks Njuza Takera Karlsona. Među drugim često praćenim ličnostima su Megin Keli, Kendis Ovens i Ben Šapiro s desnice, kao i Brajan Tajler Koen i Dejvid Pakmen s levice. Velika većina najuticajnijih kreatora koji se bave politikom su muškarci.
Donald Tramp je u velikoj meri ulagivao podkasterima i Jutjuberima, dok je istovremeno ograničavao pristup tradicionalnim medijima na pres konferencijama. Ovo je dodatno podstaklo nepoverenje.
Prednosti i mane alternativnih sistema
„U zemljama u kojima je sloboda medija ugrožena, alternativni informativni sistemi takođe mogu predstavljati priliku da se pruže sveže perspektive i izazovu represivne vlasti u najboljem smislu“, navodi Rojters institut.
„Ali istovremeno, ove promene mogu doprineti rastu političke polarizacije i grubosti u onlajn debatama“.
