„Naime, septembra smo imali proteste na prelazima Jarinje i Brnjak, 13. oktobra smo opet imali upad specijalnih jedinica u Severnu Mitrovicu, koji je stvarno pokazao odnos Prištine prema Srbima generalno. Samo nekoliko dana nakon tog upada, građani su na izborima pokazali šta misle o Prištini i o upadu tih specijalnih jedinica, ali generalno i o politici Srpske liste, tako da je to bila podrška politici Srpske liste. S tim u vezi, prioritet će biti da se održi mir i stabilna političko-bezbednosna situacija, jer kada imamo stabilnu političku i bezbednosnu situaciju, onda možemo govoriti i o investicijama. Mislim da je gospodin Goran Rakić (ministar za zajednice i povratak i bivši gradonačelnik Severne Mitrovice, prim. aut) u prethodnom periodu to izuzetno dobro radio, jer zahvaljujući tome što je stvorena ta stabilna situacija u Severnoj Mitrovici, mogli smo da se fokusiramo i na infrastrukturne, kapitalne projekte i na ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, tako da je to sigurno nešto sa čime treba nastaviti i u budućnosti“, objašnjava za Radio Kontakt Plus, gradonačelnik Severne Mitrovice, Milan Radojević.
Radojević kaže da je i više nego zadovoljan ostvarenim rezultatom na lokalnim izborima održanim 17. oktobra i da nešto manje od 11.000 glasova vidi kao veliku snagu i podršku, ali i ogromnu obavezu.
„Rezultat koji je ostvaren na izborima je stvarno fantastičan i najbolji od održavanja izbora u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Možemo reći da je to skoro 11.000 nadanja, očekivanja, želja, možda i problema, tako da sigurno sa jedne strane jeste da daje snažan legitimitet politici koju vodimo, ali je i ogromna obaveza, ogromna su i očekivanja, tako da je veliki posao pred nama. Ja sam i u obraćanju novoizabranim odbornicima spomenuo da i od njih očekujem da budu na usluzi našim sugrađanima. Da svako od nas da svoj doprinos, da saslušamo njihove probleme, potrebe, ali sigurno da ima i predloga kako možemo da uredimo grad da bude bolji sutra nego što je to danas.“
Kao jedan od najvećih problema u gradu, gradonačelnik Severne Mitrovice izdvaja nedostatak parkinga.
„Mi smo to pokušali da rešimo čak i u toku ove godine. Odbornici su glasali za jedan predlog koji je Opština iznela. Međutim, nismo naišli na razumevanje od strane Ministarstva lokalne samouprave. Oni su taj predlog ponovo vratili na razmatranje našoj opštini, tako da se nadamo da ćemo u toku naredne godine pokušati da nađemo rešenje, jer sigurno da je to jedan od gorućih problema u gradu i to je nešto što najviše interesuje naše sugrađane“, ističe Radojević.
Dodaje da je komunikacija sa građanima veoma bitna i da ona mora biti dvosmerna, da bi grad mogao da napreduje.
„Kada govorimo o Severnoj Mitrovici, činjenica je da je naš grad i administrativni i zdravstveni i obrazovni centar, samim tim je izuzetno važno da imamo komunikaciju sa građanima. Sa naše strane, mi moramo biti upoznati koji su njhovi realni problemi, šta je ono što tišti naše sugrađane. Sa druge strane, moramo im preneti poruku koje su naše mogućnosti, jer nekada građani imaju možda čak i nerealna očekivanja od lokalne samouprave. Očekuju da reši apsolutno sve probleme. Moramo znati koje su naše ingerencije, dokle mi možemo ići, ali opet na kraju krajeva, nekada i sam razgovor sa građanima pomaže da im objasnimo šta mi možemo da uradimo, koliko možemo da pomognemo, a gde možemo da očekujemo pomoć od njih.“
Tokom redovnih sastanaka sa gradonačelnikom, građani mahom ističu individualne probleme. Kao najveći, izdvaja se problem zapošljavanja, ističe Radojević.
„Pokušaćemo da u narednoj godini skupštinskim odlukama izdvojimo određena podsticajna sredstva koja bi podstakla ljude da sami pokrenu neki sopstveni biznis. Nerealno je očekivati da svi dobiju posao u javnom sektoru, jer su mogućnosti Opštine Severna Mitrovica ograničene. Mitrovica je grad mladih ljudi sa puno ideja, tako da ćemo se potruditi koliko možemo da im pomognemo da te njihove ideje sprovedu u realnost i biće mi drago ukoliko u tome uspemo.“
Kada su u pitanju manjinske zajednice, Radojević kaže da je saradnja na zavidnom nivou.
„I za njih vrata mog kabineta, ali i ostalih službenika u lokalnoj samoupravi, su uvek otvorena. Imamo zaista korektnu komunikaciju. Mislim da je dovoljno da spomenem da smo februara izdvojili značajna sredstva za obnovu kuća koje su oštećene za vreme poplava. Možda ću pogrešiti, ali mislim da je najveći broj sredstava otišao albanskim porodicama. Zaista se kao opština trudimo da budemo na usluzi svim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, tako da pomažemo tamo gde god je potrebno. Više puta smo određenim porodicama davali jednokratnu pomoć. Pre nekoliko dana opština je kupila novu trafostanicu koja će pomoći bolje snabdevanje električnom energijom u Kolašinskoj ulici prema Brđanima, to je multietničko naselje, tako da se zaista trudimo da saslušamo i njihove potrebe. Svaki predlog koji može da doprinese razvoju grada je i više nego dobrodošao, bez obzira od koga dolazi.“
Nedostatak sredstava time što se budžet iz godine u godinu umanjuje i ne tako dobra saradnja sa centralnim vlastima u Prištini, problemi su sa kojima se sama Opština suočava, ukazuje Radojević.
„Na primer, u ovoj godini nismo imali nijedan potpisan memorandum sa nekim ministarstvom u Prištini, osim sa onim na čijem je čelu ministar Goran Rakić (Ministarstvo za zajednice i povratak, prim. aut). On nam je izuzetno pomogao. Izašao je u susret ne samo potrebama opštine, nego i građana. Jedan od najvećih problema jeste taj budžet, ali i sigurno nedostatak adekvatne i profesionalne komunikacije između centralnih vlasti i same opštine, što negde dovodi u rizik celokupnu situaciju. Građani su na izborima rekli svoje. Samim tim i mi očekujemo da Priština i centralne vlasti prihvate te rezultate i pruže ruku za saradnju, ne samo sa opštinom Severna Mitrovica, nego i sa svim opštinama na severu, što se, da budem iskren, do sada nije desilo.“
A da bi opština Severna Mitrovica, kao i ostale sa srpskom većinom, nesmetano funkcionisale, Radojević naglašava da je potrebno sprovesti sve dogovore koji su potpisani u Briselu, naročito onaj o Zajednici srpskih opština.
„Za građane, a i za nas kao gradonačelnike, sigurno bi bilo mnogo lakše. Više puta sam ponavljao da osnivanje ZSO apsolutno nikoga ne ugrožava, već isključivo garantuje da opštine mogu samostalno da donose odluke u smislu ulaganja u zdavstvo, obrazovanje, kada su u pitanju urbanistički planovi – dugoročni i kratkoročni (…) tako da osnivanje ZSO može samo pomoći i građanima, ali i Prištini za dalji razvoj svih opština“, uveren je Radojević.
Pored ulaganja u zdravstvo i obrazovanje i renoviranja fasada na zgradama u Knjaza Miloša i Kralja Petra I, kao najveći uspeh za vreme prethodnog mandata vidi početak izgradnje Kulturnog centra.
„To je nešto na šta smo svi čekali nekih 20 i više godina. Ne mogu da kažem da je moj, nego to je timski uspeh svih službenika u opštini, ali generalno to je i politika Srpske liste i velika pomoć gospodina Gorana Rakića. Mislim da i građani imaju razloga da budu zadovoljni, jer ne smemo zaboraviti kako je godina bila teška na bezbednosnom planu, tako da samim tim što smo uspeli da sačuvamo mir, a opet, sa druge strane, da nastavimo ulaganje i u obrazovanje i u zdravstvo i u te neke kapitalne projekte, je sigurno nešto što nas raduje.“
Sa druge strane, žali što realizacija projekta javne garaže nije uspela.
„To je nešto na čemu ćemo sigurno nastaviti da radimo i u narednoj godini, ali i ukoliko je potrebno i narednih godina, sve dok projekat ne realizujemo“, poručuje Radojević.
