Selo Drenovac u opštini Klina jedno je od mnogih u kojem su se procesom povratka 2011. godine vratili ljudi. Malobrojni meštani koji su opstali svih ovih godina, žive od socijlanih davanja i penzija koje su svojim radom zaradili.
Jedan od prvih povratnika u selo Drenovac je Ranko Bogićević koji kaže da u selu ima oko deset kuća, pretežno se živi od poljoprivrede, ali to je malo za normalan život.
“Živimo, radimo, borimo se i nadamo se najboljem. Od dvadesetak kuća ovde je desetak, što bi rekli, gde se dimi dimnjak. Malo je tih ljudi zapošljeno u državnim institucijama, uglavnom se bave poljoprivredom. To su minimalni prihodi čisto za opstanak, da bi ljudi preživeli. Ali ovde su svoj na svome i žive sa tom nadom da će nekada biti bolje u tom ekonomskom prosperitetu, da može da se živi od svog rada i od svog znoja”, kaže Ranko Bogićević.
Dodaje da je selo Drenovac nakon toliko godina od povratka danas zapostavljeno.
“Drenovac je nažalost zapostavljeno selo. Ovo je jedino selo koje se zadnje vratilo i koje nije dobilo set pomoći iz kancelarije u poljoprivrednim alatkama. Jedino selo kojem nisu očišćeni bunari, imamo ovde bunar koji je skroz zamućen i ta voda nije za upotrebu”, kazao je Bogićević.
Uslovi života u povratničkim mestima su prema rečima onih koji su odgovarali u anketi Radio Goraždevca bili bolji pre desetak godina, dok jedna trećina smatra da oni nikada nisu bili dobri. Učesnici ove ankete dodaju da je i odlazak mladih veliki problem za opstanak povratničkih sredina.
U Drenovcu se 2018. godine vratila i Rankova prva komšinica Bogdana Bogićević. Ona u ovom selu opstaje zahvaljujući penziji i hrani koju sama proizvodi u svom plasteniku.
“Preživljavam od te penzije koju imam, držim živinu, sadim baštu, plastenik. Za sada ne mogu da se požalim, nije bilo nekih incidenata. Ja živim sama i do sada stvarno nisam imala problema sem što su mi pre dva meseca ukrali kokoške. Vratila sam se 2018. godine. Na početku je bilo teško, nismo imali ništa. Petu godinu sam ovde, živimo i nadamo se boljem”, kazala je za Radio Goraždevac Bogdana Bogićević.
Direktorka kancelarije za zajednice i povratak u opštioni Klina, Silvija Rašković kaže za Radio Goraždevac da se povratnici pored mnogih problema koje imaju uglavnom žale na nepoštovanje jezika.
„Građani se najviše žale na jezik, i nekad ima nedostatak informacija, sve postoji ali nije u upotrebi. Znači ako izvadite izvod ili vam treba nešto više uvek imate dvojezični formular, međutim to se ne upotrebljava već je samo na albanskom. A naši su povratnici i navikli na tako nešto i onda im ni ne smeta. Međutim, treba podići svest i tražiti na maternjem jeziku“, kazala je Silvija.
Ona dodaje da postoje i problemi oko dokukmenata i imovine kod ljudi koji su nakon sukoba napustili svoje kuće i nisu se vraćali dugi niz godina.
„Jedno od krucijalnih pitanja i najvećih problema je dokumentacija, to su izvodi, lične karte i državljanstva jer svi oni koji su izbegli 99-te posle rata, a nisu dolazili dugo godina, izgubili su državljanstvo, a da bi ostvarili sve to, mora da im se napravi kuća, da imaju račun od struje da bi dobili državljanstvo. Mi tu mogućnost nemamo. Najčešće im treba ili da se prevede zemlja ili da se uradi zaostavština i drugi problem je to što se prevodi zemlja bez njihovog znanja. Na osnovu dva svedoka, gde ljudi nisu ni pozvani. Onda često od suda dobijamo zahteve da li se ta osoba nalazi tu. Ta osoba se recimo ne nalazi na našem spisku u bazi podataka kao povratnik. Ako se ne nalazi ovde, a vi radite nešto na njeno ime, vaša je dužnost da je tražite, a ne naša“, dodala je Rašković.
U Klini se nakon sukoba na Kosovu vratio najveći broj sela, međutim, danas pojedina povratnička mesta kao što je selo Grabac, ostala su bez stanovnika.
