Bezera koja je lingvista i albanolog navela je da postoji bogat fond srpskih i albanskih reči kojima nije potreban prevod.
“Za samo pet sati istraživanja na radionici koju smo održali u Draču pronašeno je više od 2000 reči i zapravo najteži deo posla je bio izabrati one najzanimljivije. U rečnik smo se trudili da uvrstimo što više reči koje su svojstvene našoj kulturi i tradiciji pa se tako među rečima u rečniku našle reči poput ‘anterije – anteri’ ili ‘gul odnosno gulj’. Prva reč je srpskog porekla a gul je reč ilirskog porekla. Bogat zajednićki fond iz oblasti kulinarstva nasledili smo uglavnom iz turskog jezika dok je veći deo naučnog, administrativnog i pravnog fonda reči nasleđen od latinskog, francuskog i engleskog jezika”.
Suština projekta, kazala je autorka rečnika, nije bila samo pronalaženje reči već i spajanje mladih ljudi sa Kosova i Srbije.
“Imajući u vidu da su naši narodi geografski živeli u susedstvu ali nažalost samoizolovane ovde zajednice dovele su do toga da nimalo nismo upoznali međusobne kulture, a samim tim ni jezike. Dokaz vođenja paralelnih života jesu i današnje mlađe generacije na Kosovu koje nažalost nemaju nikakvih dodirnih tačaka među sobom, a ako do neke dodirne tačke dođe ona se nažalost odvija na engleskom jeziku koji nam je kulturološki mnogo dalji i strani”, navela je ona.
Uloga profesorice i koautora rečnika Marije Orović bila je istraživanje odabranih reči otkrivajući njihove nijanse, poreklo i kulturološki značaj.
„Jezici služe kao nosioci bogatog kulturnog nasleđa održavajući tradicije, istoriju i identitet jednog naroda. Danas mi je posebno drago da vam predstavim neke reči koje obuhvataju lepotu i kompleksnost srpskog i albanskog jezika. Kroz istraživanje ovih reli krećemo na putovanje koje prevazilazi obično jezičko proučavanje, ono nam pruža uvid u zajedničke narative i jedinstvene nijanse koje čine svaki jezik riznicom kulturnog izraza. Meni je bilo posebno zanimljivo koliko sam otkrila o nama samima kroz istraživanje reči koje se krije iza naših tradicija“, dodala je ona.
U stvaranju ovog rečnika učestvovali su i studenti Univerziteta Balkanologije i Albanologije u Beogradu i Prištini.
Elvira Krueziju istakla je da su radeći na ovom projektu pronašli oko 800 reči koje se pišu i izgovaraju i imaju isto značenje na albanskom i srpskom jeziku.
“Jezik je sredstvo mira, naše budućnosti, on je glavni element koji nam može dati mogućnost koji nam kaže mi balkanci smo isti. Mi imamo istu kulturu, zajedno kažemo ‘aman’ i ‘zaman’, vrtimo se okolo i dolayimo na isto mesto, nan a[em Balkanu”, kazala je Krueziju, studentica novinarstva u Prištini.
Borivoje Lazić naveo je da će ovaj rečnik približiti “naša dva naroda”.
“Mi mladi trebamo da radimo na tome, da gradimo te mostove koje je istorija i politika razrušila i da pokažemo da mi zapravo trebamo da budemo spona između dva naroda”, dodao je ovaj student Albanologije u Beogradu.
“Rečnik reči kojima nije potreban prevod” je deo projekta “ArtSphere: Diverzifikacija društvenog pejzaža kroz umetnost”, podržanog od strane Kancelarije za saradnju Švajcarske u Kosovu, sprovedenog od strane NVO CASA i NVO Integra u okviru inicijative Barabar centar.
