Nova društvena inicijativa (NSI) je nedavno u Prištini predstavila nalaze građanskog dijaloga „Od lažnog do proverenog“ usredsređenog na oblikovanje budućnosti informisanja na Kosovu. O njima je učesnicima današnje diskusije govorila programska menadžerka ove nevladine organizacije Milica Andrić Rakić.
„Radi se o posebnoj metodologiji dobijanja političkih preporuka od građana na temu dezinformacija. Mi smo okupili preko 60 građana različitog starosnog doba, različitih zajednica na Kosovu i pitali ih kako oni mogu da se bore protiv dezinformacija. Pre nego što smo ih to pitali, takođe smo im dali priliku da razgovaraju sa ekspertima iz ove oblasti kako bi došli do najboljih mogućih preporuka”, objasnila je ona.
Andrić Rakić je dodala da u borbi protiv dezinformacija treba da učestvuje širi spektar institucija.
„Ne samo neko nadležno ministarstvo ili mediji i strukovna udruženja medija, već i Ministarstvo obrazovanja, Ombudsman, Agencija za privatnost informacija i druge institucije. Mislim da je dobar deo rešenja problema dezinformacija na Kosovu ali, generalno, i kvaliteta informacija, u boljim uslovima rada noviara, boljim platama, većoj bezbednosti na terenu, ali i širenju svesti među građanima koliko su dezinformacije opasne i njihovo podsticanje da aktivno učestvuju u lancu informacija“, rekla je ona.
Programska menadžerka NSI istakla je da deo građana ne zna za mogućnost prijavljivanja dezinformacija nadležnim institucijama.
Rajko Jovanović iz NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD) je naveo da sa razvojem društvenih mreža dolazi do primetnog povećanja broja lažnih vesti.
„Svako plasira neku svoju vest koja nije dobro proverena, koja je možda ponekad zbrzana. Na omladinu to, naravno, utiče negativno jer se oni, zapravo, i ne informišu toliko, a kada se informišu obično imaju veliku šansu da nalete na lažnu vest i da u nju poveruju“, dodao je.
Kada su u pitanju lokalni mediji iz srpske zajednice (na teritoriji opštine Gračanica) oni, prema rečima Jovanovića, obavljaju kvalitetna posao.
„Ovde se, nekako, informacije između svih medija poklapaju, pa tako da ljudi veruju u takve vesti. Ono što jeste za pohvalu je činjenica da lokalni mediji iz srpske zajednice stvarno rade kvalitetan posao što se tiče informisanja ljudi. Međutim, ono što ipak postaje problem jeste to što ljudi imaju sve manje volje da se informišu o nečemu kroz medije. To su sada uglavnom društvene mreže“, kazao je on.
Sa druge strane, univerzitetski profesor i direktor RTV Mitrovica Nedžmedin Spahiu, naveo je da albanska medijska scena nije u sjajnom stanju.
„Ima dosta neprofesionalnosti, netačnih vesti. Ipak, nema cenzure jer je većina medija protiv vlade i premijera, ali to ne znači da je situacija najbolja“, objasnio je on svoj stav.
Spahiu je dodao da se, po njegovom mišljenju, srpska medijska scena na Kosovu nalazi u boljem stanju.
„Ima više profesionalnosti i korektnosti. To je tako zbog škole na albanskom jeziku koja je dosta pala pre rata, kada se učilo po podrumima i kada nije bilo normalne škole. Umesto da napreduje posle rata, ona je još više pala i sada imamo veću nepismenost nego što smo imali pre rata“, kazao je on.
Diskusija na temu „Od lažnog do proverenog“ u organizaciji Kim radija održana je u okviru projekta Etikonekt (EthiConnect) koji je podržao Nacionalni demokratski institut (NDI).
