„Uočila sam dve tendencije. Prva tendencija je da iza pojedinih vesti u najvećoj meri stoje političke elite, a drugo je finansijski interes u smislu dobavljanja što većeg broja publike. Kada govorimo o političkim elitama, te vesti su mnogo opasnije, zato što se po pravilu stvara određeni narativ koji odgovara određenoj političkoj eliti“, rekla je ona.
Po njenim rečima “kada takve stvari dođu do građana i korisnika društvenih mreža dešava se da oni prosto šire dezinformacije, ne znajući da to jesu dezinformacije”.
“Uočili smo i to da kada porastu tenzije, poraste i broj dezinformacija”, kaže ova novinarka koja izveštava uglavnom sa severa Kosova.
Dezinformacije se po njenom mišljenju šire na tri fronta.
„Prvo je od zvaničnika, dakle zvaničnici vrlo tendenciozno i namerno dezinformišu javnost. Druga stvar su društvene mreže, uključujući „telegram kanale“, koji su vrlo popularni među srpskom publikom i treća su prorežimski i tabloidni mediji u Srbiji, a na Kosovu to su određeni portali koji sada već imaju istoriju objavljivanja lažnih vesti“, rekla je Ana Marija Ivković.
Upozorava da pojava lažnih vesti ima za cilj širerenje straha u javnosti, zato što “pojedini mediji imaju nalog od političkih elita da to učine, a strahom se vrlo lako manipuliše”.
“Na taj način se, kako kaže, vrlo često skreće pažnja javnosti sa nekih, vrlo očigledno, problematičnih stvari koje je vlast načinila, ili nije učinila, na nešto drugo“, rekla je Ana Marija Ivković.
Ona je gostujući u emisiji Slobodno srpski navela i da se rešenja, problema koji se odnose na lažne vesti i dezinformacije, mogu dobiti kroz edukaciju građana, ali i finansijsko kažnjavanje medija koji su za proizvodnju i širenje lažnih vesti odgovorni.
