Istraživanja „U središtu oluje – kriza na severu Kosova iz različitih perspektiva“ sprovela je Nova društvena inicijativa (NSI), u saradnji sa Community Building Mitrovica (CBM), koje otkriva značajne razlike u percepciji bezbednosti, migracija i akcija kosovske vlade na severu Kosova među etničkim grupama nastanjenim u severnom i južnom delu Mitrovice. Istraživanje je obuhvatilo 460 ispitanika, od kojih je 230 iz severnog dela Mitrovice i 230 iz Južne Mitrovice. U istraživanju je učestvovalo 176 Srba, 24 pripadnika drugih nevećinskih zajednica i 260 Albanaca.
Akcije kosovske vlade na severu Kosova
Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative, kaže da je istraživanje pokazalo da Albanci pretežno podržavaju akcije kosovske vlade na severu Kosova, dok znatna većina Srba izražava protivljenje.
Razlike su takođe uočene u percepciji motiva koji stoje iza akcija kosovske vlade.
„Među Albancima, dominantni motivi su ‘borba protiv organizovanog kriminala’ i ‘uspostavljanje suvereniteta Kosova na severu’, dok Srbi veruju da su glavni motivi ‘povećanje etničkih tenzija’ i ‘gašenje srpskih institucija’”, navodi Radovanović.
Prisustvo specijalaca
Kada je reč o prisustvu specijalnih jedinica Kosovske policije, većina Albanaca smatra da to povećava njihovu bezbednost, dok nijedan Srbin nije naveo da se oseća bezbednije zbog njihovog prisustva.
„Albanci navode da njihovo prisustvo povećava bezbednost i slobodu kretanja, dok Srbi izražavaju nedostatak poverenja i osećaj nesigurnosti“, kaže Radovanović.
Potencijalna intervencija Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga
U Prištini je često bila prusutna tema o mogućem napadu Vojske Srbije na Kosovo, dok je srpska strana izražavala bojazan o slanju Kosovskih bezbednosnih snaga na sever.
Kada je reč o potencijalnoj intervenciji srpske vojske, oko 25 odsto ispitanika smatra da postoji verovatnoća za takvu intervenciju, dok oko 60 odsto veruje da ta mogućnost ne postoji. S druge strane, kada se govori o intervenciji KBS-a, mišljenja su podeljena. Oko 40 odsto ispitanika smatra da postoji realna mogućnost za intervenciju, dok oko 40 odsto smatra da ta mogućnost ne postoji.
„To je jedino pitanje gde nije bilo razlike u odgovorima u zavisnosti od etničke pripadnosti ispitanika. Tako da, otpilike, procentualno, i Srbi i Albanci na isti način gledaju na mogućnost intervencije, kako srpske vojske, tako i KBS-a“, dodaje Radovanović.
Zajednica srpskih opština
Kada je reč o Zajednici srpskih opština (ZSO), većina ispitanih Albanaca je protiv njenog osnivanja, dok 53% Srba nema mišljenje o ovom pitanju.
„Nismo dobili jasan odgovor ispitanika iz srpske zajednice da li podržavaju osnivanje ZSO, ali znamo da nisu protiv“, navodi Radovanović.
I ovo je bilo jedno od otvorenih pitanja, gde su ispitanici zamoljeni da obrazlože svoje odgovore, koji su uglavnom slični izjavama zvaničnika iz Beograda i Prištine.
„Ispitanici koji podržavaju formiranje ZSO navodili su da će to ‘doneti stabilnost regionu’, ‘veću autonomiju za srpsku zajednicu’, ‘povećanje bezbednosti za srpsku zajednicu’, ‘odnosi između Beograda i Prištine biće formalizovani’, ‘osiguraće veću nezavisnost za srpsku zajednicu’, ‘doprineće razvoju ruralnog i urbanog planiranja’, itd. S druge strane, oni koji se protive formiranju ZSO, kao obrazloženje navodili su da je to ‘štetno za Kosovo’, ‘da krši suverenitet države’, ‘da je u suprotnosti sa kosovskim ustavom’, ‘ne bi trebalo to dozvoliti’, ‘ne bi trebalo da budemo obavezani da ispunimo svačije želje’, itd.“, objašnjava Radovanović.
Migracije
Jedno od najalarmantnijih otkrića istraživanja odnosi se na migracije.
Naime, istraživanje pokazuje da 36% Srba i 23% Albanaca planira da se iseli sa Kosova u skorijoj budućnosti. Takođe, 43% Albanaca i 39% ispitanih Srba prijavilo je da je član njihove porodice napustio Kosovo u poslednjih godinu dana.
Međutim, čak 73 odsto Srba i 60 odsto Albanaca prijavilo je da je barem jedan njihov prijatelj napustio Kosovo u poslednjih godinu dana.
Ispitanici su potom upitani koji su glavni motivi zbog kojih su ti ljudi napustili Kosovo.
„Tu vidimo značajnu razliku. Dok su među Albancima ekonomska situacija, bolje prilike za poslovanje i obrazovanje bila tri glavna razloga za koje oni smatraju da su bili odlučujući da napuste Kosovo, s druge strane, među Srbima su bile etničke tenzije, političke tenzije, tek na trećem mestu ekonomska situacija“, ističe Radovanović.
Međuetnički odnosi u budućnosti
Mišljenja albanske i srpske zajednice se razlikuju i kada su u pitanju međuetnički odnosi u narednih pet godina.
„Albanci su optimistični i veruju da će se odnosi poboljšati, dok su Srbi skeptični i više ubeđeni da će doći do pogoršanja nego do poboljšanja međuetničkih odnosa u budućnosti“, navodi Radovanović.
Percepcije značajno ukorenjene u narativima u medijima
Radovanović smatra da su percepcije značajno ukorenjene u narativima dostupnim u medijima na srpskom i albanskom jeziku.
„Mediji mogu odigrati značajnu ulogu. Tako da bi to bila jedna od preporuka – da mediji balansiranije i objektivnije izveštavaju i daju prostora za perspektivu druge zajednice, kako bi, ako ništa drugo, ljudi bili izloženi i pogledima druge strane“, poručuje Radovanović.
Za Milicu Radovanović dobijeni odgovori nisu iznenađujući, ali su, s druge strane, korisni.
„Nama je zapravo ovo bila potvrda onoga što mi na neki način već znamo. Međutim, kada god govorimo o ovim stvarima, problemima ili kažemo da se ljudi ne osećaju bezbedno ili slične stvari, nama se obično postavlja pitanje odakle vam podaci. Bitno je da za ovakve stvari imate podatke, brojke, da imate kredibilno istraživanje. Sada kada god neko postavi pitanje gde su vam brojke, postoje, imamo ih“, zaključuje Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.
Istraživanje je sprovedeno od 29. februara do 7. marta.
