Na početku diskusije je direktor Kim radija Isak Vorgučić predstavio istraživanje o stanju medija na srpskom jeziku na Kosovu i njihovom kapacitetu da informišu građane.
„Kada su u pitanju mediji na srpskom jeziku, kosovski Srbi tradicionalno prate medije iz Beograda. Međutim, informativni programi se više i rađe prate na lokalu, zato što su lokalne redakcije informisanije o tome da li je neki put zatvoren zbog saobraćajne nesreće, da li će biti nestanka struje. Vremenska prognoza nas zanima na lokalu, a ne u Beogradu“, kazao je Vorgučić.
Srpske medijske kuće na Kosovu, prema njegovim rečima, nemaju kapaciteta niti sredstava da finansiraju zabavni, muzički, rijaliti ili sportski program, koji emituju beogradski mediji, a koji privlači najviše pažnje kosovskih Srba.
Srbija: Partijske veze i medijski fondovi
Direktor Kim radija je istakao da ogromni fondovi odlaze medijima i portalima iz Srbije putem partijskih veza pa, kako je objasnio, „oni osećaju potrebu da izveštavaju kako želi partija na vlasti“.
„Mediji koji emituju svoje programe i portali koji objavljuju svoje vesti iz Srbije, imaju svojevrstan problem. Imamo širi spektar medija koji je zavisan od onih koji su na vlasti, da li su to finansijska sredstva, fondovi, ili su to, bez obzira što su privatni vlasnici, njihove veze sa vlastima, da li su to vlasnici koji su zapravo prividno vlasnici, a neko drugi rukovodi medijima“.
On je dodao da postoji i nekolicina medija koja je koncentrisana oko Junajted grupe (United Group) koji se smatraju nezavisnim medijima.
„Međutim, prateći njihov program, čovek nekako stekne utisak da ta nezavisnost ne može da dođe do izražaja zato što tu vidite samo opozicione političare ili analitičare koji, na neki način, navode vodu na vodenicu opozicije“, kazao je Vorgučić.
Kosovski mediji sa sedištem u Beogradu
Neki kosovski mediji na srpskom jeziku imaju sedišta u Beogradu.
Kako je istakao Vorgučić, postoje mali mediji koji nemaju neku težinu i značaj za informisanje, već služe za odvlačenje sredstava iz kosovskih opština kako bi se ona vraćala vladajućoj partiji u Srbiji.
„Sa druge strane, imamo medije koji se finansiraju iz fondova, pre svega, međunarodnih, vladinih i nevladinih organizacija i ambasada. Najveći donatori koji se bave Kosovom, jesu organizacije iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i skandinavske zemlje“, dodao je direktor Kim radija.
Deo medija na „crnoj listi“ Srpske liste
Vorgučić je istakao da se deo srpskih medija nalazi na „crnoj listi“ vladajuće partije Srba na Kosovu.
„Oni ne gostuju i ne odazivaju se. Međutim, oni nemaju ni pres konferencije kakve postoje u Beogradu, gde bi oni mogli da prozivaju novinare. Nema direktnih prozivki – ‘strani mediji’, ili ‘tajkunski’, što je pozitivno. Ali, to ima svoj razlog, a to je zato što mi (Srbi) na Kosovu nemamo relevantnu političku opoziciju“, dodao je on.
Direktor Kim radija je kazao i da Srbi na Kosovu nemaju breme izbora između vladajuće stranke i opozicije.
„Oni koji se pojavljuju u našim programima, vestima, prilozima, a da komentarišu šta se dešava, to je širok spektar analitičara različitih pogleda. Oni doprinose slici različitih mišljenja u nezavisnim medijima i daju bolju sliku nezavisnosti medija od one koju imamo u Srbiji“, naglasio je on.
„Kosovski mediji na srpskom jeziku su heroji“
Ardijan Arifaj, frilenser sa karijerom u centralnim institucijama, međunarodnim organizacijama, tink-tenk grupama i medijskoj industriji kazao je da su srpski mediji na Kosovu – herojski.
„Zvuči loše kada se priča o njima da bez grantova ne bi mogli da opstanu, da postoji ta politička podela, da ne možete da uzimate izjave od političara… Ali, uprkos svemu tome, ovi mediji su još uvek tu“, istakao je on.
Prema Arifajevim rečima, dve trećine srpskog stanovništva na Kosovu dobija informacije od lokalnih medija.
„To znači da oni razumeju koliko je važno da čitaju te vesti. To je znak da oni veruju tim medijima. Znaju da tu mogu da dobiju bolju vest nego što bi mogli da dobiju od medija iz Srbije“, dodao je.
Ne postoji most između medija na albanskom i srpskom
Arifaj je naveo da je medijska scena kosovskih Srba i Albanaca udaljena.
„Nažalost, cela medijska scena na Kosovu je udaljena, ne postoji most između medija na albanskom i srpskom. Medijska scena na Kosovu ne ide na bolje, nego na gore. Tako pokazuju izveštaji Fridom Hausa, a valjda po prvi put imamo i otvoren pokušaj politike da utiče na medije i medijsku scenu na Kosovu“, kazao je on.
Medijska scena na Kosovu ima dosta uticaja i može da promeni političke odluke kojima neki nastoje da se „upletu u nezavisne institucije“, dodao je.
“Svi mediji na Kosovu su otporni na sve pritiske. Uvek nađu načina, ne samo da informišu, već i da prežive. Ja bih voleo da nađem bolju reč, ali za sada samo da prežive”, rekao je Arifaj.
Situacija na terenu gora nego u izveštajima
U izveštaju Fridom Hausa po pitanju slobodnih i nezavisnih medija Kosovo i Srbija su ocenjeni kao delimično slobodni.
„Ako krenemo od činjenice da se uvek ti izveštaji peglaju i doteruju, mislim da je u praksi situacija gora. Mi smo svedoci da i dan danas imamo napade na novinare. Samo u 2022. godini smo imali dva napada na moje kolege iz naše redakcije (Radio Goraždevac)”, podsetio je glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
On je istakao da postoji etnički pristup rešavaju slučajeva napada na novinare.
“Mi smo to osetili na sopstvenoj koži. Ekipu Radio Goraždevca koja snima u Rugovskoj klisuri je u prvom slučaju napala jedna osoba koja je albanske nacionalnosti, a u drugom srpske, iz Goraždevca. U prvom slučaju, kada smo prijavili policiji došli smo do situacije da je policija rekla da tu ima elemenata krivičnog dela, da će da ga proslede tužiocu i da će on verovatno da pokrene postupak. Nakon pola sata, policajac se vraća i kaže da je tužilac odlučio drugačije. Nakon dva meseca kada smo izveštavali o jednom problemu u Goraždevcu, došao je drugi napadač blizak Srpskoj listi koga je policija uhapsila, odvela za Peć i tužilac je pokrenuo postupak”, ispričao je Dimitrijević.
Diskusija na temu „Mogu li kosovski mediji na srpskom jeziku da budu nezavisni“ u organizaciji Kim radija kojoj su prisustvovali novinari, predstavnici civilnog društva i zainteresovani građani je održana u okviru projekta Etikonekt (EthiConnect).
