Jelena je istakla da mladi nisu dovoljno uključeni u donošenje odluka, pre svega zbog nedovoljne informisanosti i osećaja da njihov glas nije dovoljno bitan.
“Mladi često smatraju da njihovo učešće nije od značaja i boje se da izraze svoje kritičko mišljenje zbog straha od osude društva”, rekla je ona.
Pričajući o svom radu i motivaciji za osnivanje Centra, Jelena je istakla svoju dugogodišnju angažovanost u civilnom društvu.
“Od malena sam bila aktivna u društvenim aktivnostima. Sa 18-19 godina smo osnovali udruženje mladih pod nazivom ‘Centar za manjinske zajednice’, želeći da osnažimo mlade i prenesemo im znanja koja smo stekli”, kazala je ona.
Centar za manjinske zajednice, iako broji samo četvoro stalno zaposlenih, ima značajan uticaj kroz angažovanje volontera iz srpske i romske zajednice, sa težnjom da uključe i mlade iz albanske zajednice, uprkos jezičkim barijerama. Njihove aktivnosti uključuju promociju kulture i edukaciju o materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu, čime ruše stereotipe i diskriminaciju.
Bulatovićeva je ukazala na probleme s kojima se suočavaju nevećinske zajednice, kao što su jezička prava.
“Romski jezik je u Opštini Gračanica u službenoj upotrebi, ali se ne poštuje dovoljno zbog nedostatka osoblja”, naglasila je ona.
Na pitanje o uticaju političkih dešavanja na odnose između srpske i albanske zajednice, Jelena je priznala da su poslednji događaji dodatno udaljili mlade iz ovih zajednica.
“Sve što smo radili na izgradnji mosta pomirenja često pada u vodu zbog političkih situacija. Ipak, nećemo prestati da radimo na tome jer verujemo da mladi mogu prevazići barijere ukoliko imaju priliku da se upoznaju”, zaključila je Jelena Bulatović.
