Iako su protiv restauracije kuće ratnog zločinca: jevrejska udruženja, direktor Instituta “Simon Vizental” Efraim Zurof, nevladine organizacije koje okupljaju Srbe, kao i novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku, ali i Srbi sa Kosova, obnova se nastavlja i biće uskoro završena.
Za potomke Jevreja sa Kosova, od kojih su ostali samo tragovi postojanja, obnovom kuće naciste Džafera Deve, zločini se ponavljaju.
“Jako sam tužan. Tužan i nemoćan. To je taj bes iz nemoći. Nema se reči za takve stvari. Ogavno je. Cela ta priča je ogavna i čemu ta priča uopšte?!”, pita Arman Bivas, penzioner iz Izraela.
Istorijski podaci govore da je Džafer Deva lično naređivao hapšenja, deportacije i ubistva Jevreja u periodu dok je bio ministar unutrašnjih poslova Velike Albanije za vreme Drugog svetskog rata.
“U našoj kući se o tom Džaferu Devi čulo. Ja se sećam toga. Stalno se govorilo, to je Džafer, sinonim za lošeg čoveka”, priča Bivas.
“Surova, teroristička ličnost”
Istoričar Miloš Damjanović kaže da je sam Džafer Deva među Jevrejima na Kosovu i Metohiji bio tada poznat kao kosovski Hitler.
“To sasvim jasno i dovoljno govori o tome o kakvom formatu zločinca se radi, o tome koliko je to bila jedna surova, jedna bezobzirna, jedna teroristička ličnost. Da pomenemo i to naravno da je on bio zaslužan, zaslužan ako mogu da kažem, da je on bio kriv i odgovoran za formiranje 21. SS divizije Skender beg koja je imala ulogu u urušavanju slobode i u deportaciji u fizičke logore smrti Jevreja iz Prištine”, navodi Damjanović.
Kosovsko ministarstvo kulture je saopštilo da je cilj obnove kuće Džafera Deve, njena zaštita od daljeg propadanja i urušavanja.
“Jedan anticivilizacijski, jedan varvarski i nedemokratski čin… Tako da je to nešto što je nedopustivo, ali i nešto što iziskuje adekvatnu i hitnu, urgentnu reakciju, najžešću reakciju, pre svega onog dela međunarodne zajednice koji je veoma prisutan na Kosovu i Metohiji i koji ima i moralnu i svaku drugu obavezu i dužnost da privremene strukture u Prištini spreči u takvim svojim namerama i koracima”, rekao je za Euronews Srbija Damjanović.
A Evropska unija i Agencija za razvoj Ujedinjenih nacija su pre dve godine tek posle pritiska srpske i jevrejske javnosti prekinule finansiranje obnove sporne kuće. Sada je novac uložila nevladina organizacija “Kulturno nasleđe bez granica” iz Švedske, sa svojim ogrankom sa Kosova iako ta kuća, po istorijskim podacima, čak nije ni rodna kuća Džafera Deve.
“To nije njegova rodna kuća, niti je imao bilo kakvo vlasništvo nad tim objektom, nego je u pitanju obekat koji je pripadao…to je bila državna imovina, objekat koji je pripadao Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, dakle državna imovina, nešto što se svojata, što se prisvaja, što se otuđuje, čiji se identitet narušava i da kažemo slobodno, delegitimiše na ovaj način”, dodaje Damjanović.
Na pitanje Euronews Srbija da li znaju da obnavljaju kuću koju Albanci sa Kosova smatraju vlasništvom Džafera Deve, iz Švedske organizacije su nam odgovorili da će uskoro proveriti kako je došlo do toga da ulažu novac u obnovu kuću naciste. Objašnjenje nismo dobli ni posle 15 dana, dok nam iz kosovskog ogranka ove orgaizacije nisu ni odgovorili.
